Имовина бивше СФРЈ кошта и кад се не користи

Оставинска расправа држава бивших чланица траје више од деценију. Без састанака, нема ни договора.

"Нажалост, то се дешавало и у прошлости, политички разлози су утицали да се састанци не одржавају и када се одрже састанци, неки договори који се постигну нису били реализовани у складу са договором. То је највећи проблем у реалиизацији овог споразума", указује професор Правног Факултета Бојан Милисављевић.

Док се договорне постигне, Србија сноси трошкове за одржавање објеката који се не користе. Примера ради, само за режије за зграду амбасаде у Њујорку до сада смо платили више од 2 милиона евра, односно 14.000 долара месечно.

"Имаћемо захтев на мешовитом комитету да сва средства која смо ми уложили буду нешто што ће се нама вратити зато што ми нисмо били у поседу тог објекта. Србија није ушла у тај објекат од када је последњи амбасадор тадашње СФРЈ закључао објекат који више није стављен у фунцкију", истиче генерални секретар МСП-а Вељко Одаловић.

Један део имовине је подељен, оно што не буде могло да се подели, треба да се прода.

"Састанак је кључан за даље активности у овој области и за њега се заузимамо већ неколико година. Рачунамо да ће се на састанку државе наследнице договорити о датуму примопредаје објеката који су били подељењи 2012, као и о могућим зајденичким продајама амбасада у Њујорку и Бону", указује Матеа Норчић Штамцар, отправник послова Словеније.

Од 123 некретнине, колико их је СФРЈ поседовала свуда у свету, на Охриду би требало да се подели још преко педесет објеката. Све оне коштају и када се не користе.