Да сезонски посао не постане ноћна мора

Брање воћа на први поглед можда не делује као опасан посао, али повреде које могу да настану често нису наивне.

"Најчешће су повреде шака, односно горњих екстремитета и очију због брања код бербе вишања, код бербе трешања има и повреда кичме јер је то крта грана и ортопедије су пуне у овој сезони због поврда врата, кичме или торакална", каже др Зоран Шекуларац из Института за медицину рада.

У току лета, портали за запошљавање преплављени су огласима за сезонске послове.

"У овом периоду се доста траже конобари, кувари, промотери, хостесе и то су неки најчешћи огласи које имамо на сајту. Некад се траже и берачи воћа, а дешава се да имамо и огласе за грађевинске послове", истиче Татјана Видаковић из "Инфостуда".

Грађевински радници на врху зграде на плус 30 и нешто степени, уобичајена су слика сваког лета. Нису неуобичајене ни незгоде, а код грађевинских радника најчешће су повреде шака и очију.

Понуда послова је велика, али и ризик. Иако Закон о раду штити раднике на привременим и повременим пословима, послодавци их често ангажују без уговора. А када раде на црно, заштита не постоји, па уколико дође до повреда радници из свог џепа морају то да плате. Зато из ресорног министарства апелују на раднике да мисле на своја права.

"Није неопходно да се лица легитимишу односно да наведу своје податке, довољно је да пријаве да код одређеног послодавца постоји рад на црно и инспекција рада ће свакако изаћи по службеној дужности и извршити надзор. Једина разлика је у томе што неће обавестити лице које је извршило пријаву јер нема његове податке", објашњава начелник Инспектората за рад Горан Марковић.

Процењује се да током лета има до 100.000 сезонских радника и то махом у пољопривреди. Већини је овај посао једини извор прихода, а сви који нису спремни да пријаве рад на црно, нека се бар добро заштите, упозоравају лекари. Дуги рукави, крема за сунчање, али и шлем на градилишту обавезни су реквизити, а најважнији је опрез.