Како користимо средства из ИПА фондова?

Знање и искуство били су пресудни да два пројекта инжењера технологије из Београда буду финасирани из предприступних фондова Европске уније.

"Ми смо започели и у праксу увели потпуно нову технологију производње супстрата, захваљујући томе смо елиминисали утрошак енергије и успели да направимо профитабилну производњу буковаче, а без те наше иновације ова производња не би могла да постоји", каже магистар технологије Иванка Миленковић. 

Да ли постоји потенцијал за иновације на српском тржишту проверавао је Фонд за иновациону делатност који је дошао до позитивних резултата- три и по године шест милиона евра за 53 компаније из фондова Брисела.

"Веома је битан критеријум изласка на тржиште, да просто постоји тај производ услуга и технологија који се развију, нађу своје место на тржишту и некоме користе. Такође да је иновативан на глобалном нивоу, да постоји добар тим који је компетентан и који ће спроводити те пројекте", истиче Наталија Сандић из Фонда за иновациону делатост.

Таквих, ипак, упозоравају стручњаци, Србија нема много. Недостају кадрови који умеју да пишу пројкете према критеријумима из Брисела.

"Оно што се запажа је да администрација ове послове обавља по први пут и самим тим долази до одређеног кашњења у спровођењу тих поступака пре свега у фази спровођења појединачних пројеката", каже Огњен Мирић из ГИЗ-а. 

Пракса показује да није лако испратити европски темпо. Иако је Србија од Европске комисије добили зелено светло да самостално управља средствима из предприступних фондова за период од 2007 - 2013, сада Србију чека потврда за коришћење новог пакета средстава.

У овој фази сада то је процедура јавних набавки где Министарство финасија заједно са ресорним министарствима који су корисници појединачних пројеката припремају тендерску докумантацију, расписују тендере, закључују уговоре и почињу спровођење пројеката.

Нажалост, из програма ИПА за који је потисан уговор прошле године, до сада још увек нису уговорени пројекти, а период уговарања свих пројекта је три године.

А од тендера до јавне набавке  ради се према европском законодавству. До 2018. Влада се обавезала да усклади прописе с онима у Унији.

"Када постанемо чланица ЕУ биће нам на располагању средства из структурних или кохезионих фондова која су чак и 10 пута већа. Тада се ради и о милијардама евра а ако не будемо добро припремљени за корићење ових средстава, тешко да ћемо бити припремљени за коришћење тих средстава", каже министарка без портфеља задужена за европске нтеграције Јадранка Јоксимовић. 

Србија вежаба већ осам година са отприлике 200 милиона евра годишње. Тим новцем финасирани су иновативни појекти и развој постојећих, али и болнице и школе. Европски новац користио се и за санирање последица поплава.