Како унапредити позицију културе у медијима?

Панел дискусијом на тему "Како унапредити позицију културе у медијима" у Клубу посланика данас је завршена дводневна конференција "Маркетинг и комуникације институција културе у дигиталној ери" у организацији Министарства културе и информисања и Британског савета, преноси Танјуг.

Жива двосатна дискусија дотакла се више проблема са којима се суочавају како институције културе, пре свега у унутрашњости, тако и медији али није понудила много закључака или решења.

Оцењено је да институције културе морају да иду у корак са (дигиталним) временом у коме живе и учине видљивијим и занимљивијим своје садржаје како би на тај начин привукли медије - који не могу да покрију све догађаје - а преко њих и публику.

Такође је примећено и да Србија нема публику за културу, односно да су публика али и новинари недовољно образовани и предложено је да се ради на едукацији.

Представници медија указали су и на тежак положај новинара културе који су најчешће маргинализовани и скрајнути и чији се рад сматра мање важним и битним у односу на друге редакције.

Културне институције из унутрашњости жалиле су се на слаб пролаз у престоничким медијима, али и што су вести о њиховим активностима пласиране кроз рубрику "Србија" а не "култура".

Такође било је речи о односу пи-ар служби и новинара где се потегло питање саопштења за јавност, квалитета тих саопштења, проблема са новинарима који их само препишу без ауторског уплива.

Неки су се жалили што се саопштења не потписују, а други што се не преносе.

Критика је било и на рачун пи-ар служби и институција културе које шаљу технички "неписмена" саопштења у форматима који се више не користе, који их шаљу прекасно или прерано, које понекад нису доступне медијима.

И представници медија и Тасовац указали су на проблем хиперпродукције -како вести и информација, тако и догађаја, манифестација, награда - због које је култура скрајнута, потиснута и закопана.

Указано је и да неки недовољно атрактивни, али суштински важни културни догађаји или пројекти морају да нађу места у медијима, а нарочито у јавним сервисима.

Тасовац је указао да он не може да се меша у уређивачку политику медија, али да медијски закони дефинишу јавни садржај који мора да буде заступљен и оценио да је потребно да институције културе иду у току са временом и учине занимљивим своје програме како медијима тако, преко њих, и публици.

Током дискусије указано је на проблем образовања како публике коју не занима "класична" култура, већ је окренута забави тако и новинара који о култури пишу.

Новинари, уредници културних редакција и програма указали су да се култура сада у целом свету а не само у Србији претворила у "лајфстајл" и "забаву" и на чињеницу да редакције често немају финансијска средства да плате хонорар за, на пример, критику.

Иако је Тасовац на почетку дискусије оценио да је реч о историјском скупу, јер су се на једном месту први пут окупили и представници институција културе и културних редакција, новинари и уредници су оценили да би већи ефекат имао скуп са власницима медија и јавних сервиса пошто су они ти који имају коначну реч и ти који креирају политику свог медија.

Позоришни критичар Иван Меденица у једном тренутку се прихватио улоге модератора указавши да закон не може да утиче ако неки медиј одлучи да уклони културну редакцију и подсетивши да се у свету "културно новинарство" и уметничка критика селе на интернет - што у Србији још увек није случај.

Тасовац је оценио да је одговорност за положај културе у медијима на свима - и институцијама културе и медијима.

Министар сматра да би, без обзира на то да према неким подацима дневне новине купује свега осам посто становништва, штампани медији морају да забележе шта се десило, јер "код нас, док се не појавиш у штампи и на ТВ-у, то се није ни догодило".

Предложено је да Министарство нађе начине да финансира неке независне културне пројекте, да се формира портал који би представио културно наслеђе Србије, да се ради на едукацији како новинара тако и младе публике, да се уведу критеријуми за награде, манифестације, догађаје које треба испратити...

Као позитивни примери издвојен је рад портала SeeCult, културни додатак Политике суботом за који је чак предложено да се прогласи културним добром, Културни дневник РТС-а...