Више од 3.000 деце затражило азил у Србији

Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић додао је да највећи број те деце не стигне до Центара за азил, да се она "просто губе у статистикама", што је крајње забрињавајуће, преноси Танјуг.

Ђуровић је на конференцији за новинаре рекао да је непознато колико деце борави у Србији или прође кроз земљу а да не затраже азил и нагласио да су деца азиланти посебно осетљива и трауматизована група избеглих.

"Чинимо све што можемо у својим капацитетима, али наш Центар, иако је значајан чинилац у азилном систему, недовољан је да потпуно промени постојећу праксу", рекао је Ђуровић.

Каже да у Центру покушавају да ојачају психо-физичко стање деце, да имају индивидуална и групна психолошка саветовања, креативне радионице које би их одвојиле од тешке ситуације, а да је покренута и језичка радионица за припрему деце за улазак у образовни систем.

Према његовим речима, деца тражиоци азила најбрже пролазе кроз систем и од свих група тражилаца азила најкраће се задржавају у Србији.

"Неко стоји иза тога. Како је могуће да дете без пратње родитеља дође данас у неки центар и већ за три дана оде из њега. Неко му је помогао, иза тога постоји инфраструктура која мора да се разбије. Србија мора нешто да предузме да се стане на пут кријумчарима", истакао је Ђуровић.

Додаје да деца без пратње немају где да буду смештена и да се упућују у центре са другим азилантима јер не постоји посебан центар који би се бавио прихватом деце тражилаца азила без пратње.

"Скоро да нема подношења захтева за азил за децу без пратње родитеља, што значи да они, фактички, не могу да уђу у азилни поступак и када би хтели и то је врло забрињавајуће. Зато велики акценат морамо да ставимо на ту децу, којих по званичним статистикама има само 1.300", напоменуо је Ђуровић.

Каже да је позитиван податак да је Центар од септембра 2014. до маја 2015. у формални образовни систем укључио 30 деце која су уписана у школу и то је, како је рекао, велики пионирски подухват.

Скоро свако дете доживело неку врсту трауме

Психолог Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Јана Стојановић рекла је да су деца азиланти без пратње узраста од седам до 18 година и да долазе из Сирије, Авганистана, Пакистана, Сенегала, Обале Слоноваче, Сомалије.

"Алармантан податак је да је скоро свако дете доживело неку врсту трауме или насиља, било у земљи порекла, било на путу до Србије. Деца се најчешће сусрећу са сведочењем убиства или насиља које се спроводи над родитељима или ближим члановима породице. Сама деца су жртве сексуалног и физичког насиља", рекла је Стојановићева.

Према њеним речима, деца се сусрећу и са физичким малтетирањем, киднаповањем, као и присилним браковима.

Педагог Центра Гордана Вукашин истакла је да деца са траумама долазе у Србију где се задржавају од седам дана до три месеца.

"Деца имају широк спектар емоционалних, социјалних, здравствених и образовних потреба. Трауматична искуства која су доживела утичу на могућност да успоставе нормалан ток живота", додала је Гордана Вукашин.

Сматра да је потребно направити ефикасну стратегију, да се ради на ојачавању локалних институција, као и да је битна подршка и смернице школама у којима се налазе Центри за азил, као и подизање друштвене свести о том проблему.

Број тражилаца азила од почетка године у Србији је три до четири пута већи у односу на исти период прошле године, а додељено су свега четири азила.

Ђуровић је истакао да је само до маја 13.148 тражило азил у Србији, од тога 85 одсто су мушкарци. Највише тражилаза азила долази из Сирије – 5.480, из Авганистана 4.305, затим из Сомалије, Ирака, Еритреје, Пакистана и других земаља.

Очекује се да ће до краја године азил затражити 30.000 људи.