недеља, 29.03.2015, 19:30 -> 19:57
štampajДонирање органа – најхуманији чин
Иако је у Србији све више грађана који су спремни да завештају органе у случају мождане смрти, наша земља је и даље на дну европске лествице по броју трансплантација. И док је у 2013. години забележено 5,7 донора на милион становника, прошле године тај број је пао на три. Поређења ради, Хрватска има 35 донора на милион становника.
На Златибору се одржавају Међународни сусрети особа којима је урађена трансплантација. Кроз четвородневно спортско дружење 150 учесника из Србије, Босне, Црне Горе, Хрватске, Румуније, Мађарске, Македоније, Бугарске и Словеније размениће искуства о подизању свести о значају даривања органа.
"Желимо да се популаризује, да се освесте људи широм Балкана, широм Европе, света. Ја одлично функционишем, све ми је одлично", каже Борис Пушник из Словеније.
"Трансплантирана сам пре 26 година. Још да се похвалим, са тим бубрегом родила сам ћерку, има сада 23 године", каже Вишња Џепина из Хрватске.
"Ја сам трансплантиран 2006. године. Своје матичне ћелије дао сам себи. Ова дружења су одлична, ја сам први пут ишао одмах после трансплантације, али нисам учествовао, био сам посматрач. Активно сам се укључио сада, два-три пута годишње идем", каже Зоран Папак из Хрватске.
У нади да ће наредне године учествовати на спортским играма, на Војно-медицинској академији опоравља се Иван Милошевић из Краљева, који је добио кадаверични бубрег.
"Позив је стигао ујутру у седам сати. Припремао сам се за дијализу, само што се нисам укључио. Наравно, дошао сам овамо, урађене су анализе, након неколико сати је извршена трансплантација. Никада не треба губити наду, велика захвалност донорима и лекарима на ВМА", каже Иван Милошевић (51) из Краљева.
Последње две трансплантације бубрега на Војно-медицинској академији урадили су у сарадњи са Клиничко-болничким центром Земун, где је донору установљена мождана смрт. На ВМА су пре 13 година први почели да издају донорске картице, раде трансплантације бубрега, јетре, коштане сржи, а спремни су и за више ових интервенција.
"ВМА је установа терцијарног, највишег нивоа, и сигурно нам је у будућности и развој трансплантације један од главних фокуса. То нам је један од задатака, улагање у млађе лекаре који су сазрели и долазе да замене старије лекаре, едукација и сарадња са центрима који су бољи од нас. А потписивање донорских картица је најхуманији чин", каже пуковник проф. др Зоран Шегрт, заступник начелника ВМА.
Нажалост, и једна тужна вест. Владимир Петковић, коме је у децембру прошле године уграђено вештачко срце, није преживео трансплантацију тог органа. Тим Клиничког центра Србије дао је све од себе, али Владин исцрпљени организам није издржао интервенцију.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар