Егзотичне биљке на српским њивама

Од 2010. године Срећан се бави узгајањем Кала и традиционалних биљака. Од прошле године, уз шљиву и крушку, место на његовој њиви нашла је и пауловнија. Кинеско дрво које расте и до 25 метара висине, а углавном служи за огрев. Пошто се исече, ново стабло израста из пања. И тако може седам пута.

"Преко интернета сам открио то брзорастуће дрво заинтересовало ме. Ја сам прво питао да ли ће да издржи зимски период пошто је хладно и ветровито а зими може да буде и близу -25 али ово земљиште је плодно", каже пољопривредник Срећан Крстић.

Према његовим речима, само треба да се залива зато је и увео систем кап по кап да свака биљка добије одређену количину воде и дрво расте ко из воде

Новом покрету у ратарству прикључује се све више пољопривредника. Па, тако на пијацама у Срему и Бачкој можете купити јапански купус или кинеску боранију.

"Услови климатски и земљиште говоре да можемо да идемо на те производње мада бих ја све упозорио да буду врло обазриви. Ми смо то са неким производњама радили и прошли смо јако лоше чак су проузвођачи банкротирали", рекао је агроекономски аналитичар Милан Простран.

Иако немају обезбеђено тржиште, нити сигурног купца, све је више оних који место на својим њивама уступају егзотичним биљкама.

Ненад Будимировић из Привредне коморе Србије сматра да је потребно подржати такву врсту производње али све док иде као индивидуална активност тешко да ће бити препозната и од стране државе, а претпостављам да то јесте циљ.

"Произвођачи нових култура треба да раде на удруживању или као пословна удружења или као задруге и на тај начин и држава може да стане као гарант за пласман таквих производа", рекао је Будимировић.

Чак и ако робу не продају, верују, здраво ће се хранити.

"Ја бих ишао са овим скромнијим површинама и испитујући тржиште да ли ће наш потрошач да прихвати. Доста су наши грађани обавештени о нутритивним и лековитим својствима, наши људи све више почињу да брину о свом здрављу јер су на крају синтетички лекови и много скупљи дакле све оно што има и лековита свосјтва ће бити овде врло радо прихваћено", рекао је Простран.

Колико год да су мале површине, тржиште се осваја када сте први у производњи неке културе. То доказује пример Чешке, која је са површином од 75.000 хектара под маком лидер у Европи у тој производњи. По производњи сирка метлаша, Србија је прва у Европи, а четврта у свету.