Потребан стабилан систем финансирања екологије

У Србији се тренутно рециклира од 10 до 15 одсто отпада, али они који то раде већ остварују завидне резултате. Нишка фирма "Е-рециклажа" на скупу рециклера у Салзбургу представљена је као један од три примера добре праксе са подручја централне и источне Европе.

"Извезли смо прошле недеље 18 тона фреона на спаљивање у Немачку. То је један интересантан податак да смо прерадили 120.000 комада фрижидера. Један фрижидер ако се не рециклира на прави начин у нашој фабрици може да изазове штету на озонском омотачу као један аутомобил за годину дана", објашњава Нинослав Миленковић из фирме "Е-рециклажа".

Неопходно је, пре свега, уклонити 5.000 тона опасног отпада из 70 предузећа у стечају и реструктурирању. За сада немамо постројења за рециклажу опасног отпада и он се извози.

"Покушавамо да уведемо нову технологију да бисмо пратили европска решења. Ми морамо да се обратимо локалној самоуправи и државној управи за информацији о локацији. Ниједна локална самоуправа не види могућност да се постављају постројења за опасан отпад", истиче Никола Егић из "БиС рециклаже" из Панчева.

Синиша Митровић, члан Одбора за животну средину ПКС, наводи да скоро 80 одсто опасног отпада који постоји у Србији може да се збрине на домаћој територији.

"То није никакав баук, то је доступно Србији тиме што ћемо позвати да нашом паметном индустријом учествујемо у том збрињавању. Ако ми будемо збринули опасни отпад из наших компанија у реструктурирању, добићемо 500 нових добрих инвестиција. То ће да кошта државу, али ће упослити домаћу логистику, домаћу индустрију, радну снагу", истиче Синиша Митровић.

Закон о управљању отпадом прописује да оно што се наплати као еколошка такса, мора и да се врати у индустрију рециклаже, што није био случај од када је укинут Фонд за заштиту животне средине. Број запослених у рециклажној индустрији само у прошлој години смањен је за око 40 одсто, а извоз за половину.

"Најбољи систем финансирања је тај фонд. Да ли ће се он звати 'Зелени' фонд, у сваком случају морамо имати систем финансирања, а то мора бити фонд, не само за рециклажну индустрију, него за комплетну област животне средине. То од нас тражи и ЕУ оно што смо добили као захтев јесте да доставимо стратегију финансирања животне средине", истиче Стана Божовић, државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине.

Уколико би се успоставио предвидив систем рециклажне индустрије, то би у наредне 4 године значило посао за 30.000 људи.