Јанковић: Унапредити правни оквир заштите жена

Представљајући модел будућег закона, у оквиру јавне расправе одржане у згради Скупштине Војводине у присуству многобројних представника локалних самоуправа, Јанковић је напоменуо да је Закон о равноправности полова из 2009. године био "велики искорак" у правцу родне равноправности, али су се у његовој примени показале мањкавости које треба отклонити, преноси Танјуг.

Он је подсетио да је у међувремену донет и Закон о забрани дискриминације као и да је наша земља прихватила Истамбулску конвенцију, па је зато неопходно усклађивање прописа у тој области, односно унапређивање правног оквира.

Потребно је окренути се од класичног термина равноправности полова и прећи на родну равноправност, рекао је Јанковић објаснивши да то значи "равноправност свих облика родног идентитета и то је нешто чему се тежи овим моделом закона".

Заштитник грађана је напоменуо да ће мањкавости постојећег закона, које се огледају пре свега у недовољној ефикасности институционалних механизама за примену тих прописа на терену, односно у локалним самоуправама где људи у пракси остварују родну равноправност.

Тај законски модел је више од месец дана у јавној расправи, а када дискусија буде завршена заштитник грађана ће текст са примедбама, предлозима и коментарима проследити Савету Владе Србије за родну равноправност, а потом Влада доноси предлог закона.

Циљ је да у догледно време "у Србији добијемо ефикаснији и делотворнији правни оквир за остваривање родне равноправности", нагласио је Јанковић.

Координаторка Женске парламентарне мреже у Скупштини Војводине Маја Седларевић истакла је да је покрајина "пионир када је реч о остваривању родне равноправности и пример добре праксе, како би то требало да функционише".

Она је напоменула да је покрајинска администрација у протеклих десетак година успоставила механизме за унапређење и заштиту родне равноправности и подсетила да је 2004. године донета покрајинска скупштинска Одлука о равноправности полова.

Чланица Радне групе за израду новог закона о родној равноправности проф. др Маријана Пајванчић истакла је да се њиме предвиђају "врло експлицитне одредбе о начину примене" законских прописа у тој области.

Неопходно је та законска решења ускладити са другим законима, који су донети у међувремену, као и са међународним конвенцијама а, како је додала професорка Пајванчић, "овај закон фокусирао се и на политику једнаких могућности" у нашем друштву.

Подршку заштитнуку грађана да оснује радну групу за припрему модела новог закона о родној равноправности дала је Мисија ОЕБС-а, рекао је заменик шефа те мисије у Србији Мајкл Ујехара, нагласивши да су једнака права мушкараца и жена од кључног значаја.