Улагање у екологију, шанса а не трошак

Стручњаци сматрају да ће то бити Сизифов посао у земљи која је 2012. године укинула национални фонд за те намене, због чега је највећу штету претрпела рециклажна привреда, сеоски туризам и производња здраве хране.

Ипак, позитиван сигнал стиже из Министарства пољопривреде и заштите животне средине. Основали су Савет који ће се бавити климатским променама, зеленом економијом и биодиверзитетом.

Управљање загађеним водама, штетним гасовима у ваздуху и комуналним и пољопривредним отпадом Србију ће коштати 11 милијарди евра. Ако искористимо европске фондове, то не би био велики трошак. Забрињава међутим, пракса која каже да су Словенци искористили 20 одсто а Хрвати мање од 10 одсто тих средстава.

"Еколошке интеграције су велика шанса а не само трошак. То је нова шанса за повећање конкурентности, за енергетску ефикасност, зелена радна места и то је начин да ми постанемо лидер у зеленој индустрији Западног Балкана", каже Синиша Митровић из Одбора за екологију ПКС.

Дуг је пут до лидерске позиције, а камен спотицања је одлука из 2012. године којом се укида Фонд за заштиту животне средине. Новац којим индустрија плаћа таксе за коришћење природних ресурса више није зелено обојен. Не враћа се у еколошку привреду.

Чини се да су због тога највише изгубиле жене и то оне које живе и раде на селу. Многи послови у сеоском туризму и производњи здраве хране, опстајали су захваљујући подстицајима из овог фонда.

"Нажалост, слобо видљиве у целој овој причи а много су више сензибилисане за теме у области животне средине и кроз различите послове у области животне средине који су везани за нешто што се може развијати у руралним срединама, жене су присутне и у тој рециклажној индустрији", каже Нада Лазић, чланица Скупштинског одбора за заштиту животне средине.

Еколошки активисти сматрају да је органска пољопривреда најјача карика у ланцу зелене привреде и верују да би она требало да постане заштитни знак географски заштићених подручја. То је, кажу, начин да цена свега што се тамо произведе буде и 30 одсто виша.

"Бренд нашег парка у Алпима или у Аустралији значи том локалном становништву, а овде то није случај и зато се код нас локално становништво и не укључује у процесе заштите и мисле да то и није тако битно а чак у неким случајевима мисле и да је то проблем за њих", каже Дени Пореј из Светског фонда за заштиту природе.

Економија, екологија, пољопривреда, привреда, ове ставке могле би много више да буду на услузи једна другој у земљи као што је Србија.

Протекле недеље Министарство пољопривреде и заштите животне средине основало је савет који ће се бавити климатским променама, биодиверзитетом и екологијом па се стручњаци надају да ће међусекторско сагласје бити јаче.