Изложба о злочинима Вермахта у Србији

На изложби су представљене фотографије, текстови, предмети и филмови о злочинима над цивилима које су у Другом светском рату починили припадници редовне немачке војске Вермахт у Панчеву, Јабуци, Београду, Шапцу, Драгинцу, Крушевцу, Краљеву и Крагујевцу, преноси Бета.

Амбасадор Израела Јосеф Леви рекао је да 70 година после ослобођења Аушвица још постоји болан ожиљак и да је Други светски рат остао забележен у историји због бруталног, бестијалног и неморалног третмана цивила.

Леви је рекао да је у Немачкој дошло до спознаје да је регуларна војска немачког Вермахта омогућила геноцид и злочине над Јеврејима, Србима и Ромима, а да је сусрет са таквом прошлошћу захтевао храброст и зрелост коју је Немачка успела да покаже.

"Војници и заповедници који можда нису оптужени за злочине, убијали су хиљаде људи у Европи", рекао је Леви и поздравио позитиван допринос политичара и свештенства који су обележили трагичне догађаје историје и упозорили да се они више никад не догоде.

Леви је захвалио Влади Србије на организовању различитих програма у знак сећања на жртве Холокауста и злочина у Другом светском рату и додао да су то приче о страшним злочинима, патњи, али и нади.

Амбасадор Немачке у Србији Хајнц Вилхелм рекао је да за злочине Вермахта нема објашњења и да су они непојмљиви у својој страхоти, али да је несумњиво да су се догодили и оставили неизбрисив траг.

"Одговорност за злочине један је од одлучујућих фактора у одређивању спољне политике Немачке и дан данас", рекао је Вилхелм и додао да се то посебно односи на Израел чије је постојање за Немачку неприкосновено.

Вилхелм је рекао да је Немачка из Другог светског рата извукла поуке и да са немачког тла више никад неће потећи невоља за Европу и за цео свет, а да је због тога посебно привржена заједничком европском пројекту и Европској унији.

"Немачка без обзира на болну историју пуном снагом подржава присуство Србије у Европској унији. Уједињење Европе није окончано док Србија, као и остале земље западног Балкана, не буду чланице ЕУ", рекао је Вилхелм.

Епископ бачки Јован рекао је да ће Србија тек организовати дан сећања на Холокауст 22. априла, на дан пробоја логора Јасеновац који није био ослобођен у Другом светском рату попут Аушвица.

Он је подсетио да је Савет Европе препоручио да се у европским земљама у којима се догодио Холокауст сећање на жртве организује оног датума када су се догодили преломни догађаји у Другом светском рату и да ће Србија томе посветити годишњицу пробоја Јасеновца.

Главни рабин Исак Асијел рекао је да би сећању на жртве Холокауста не треба посветити један дан, већ све дане живота, али да би заборављање тог страдања било исто као да се оно поново деси.

Представник Националног савета ромске националне мањине Љуан Кока рекао је да још није утврђено колико је Рома страдало у Другом светском рату, а да после 1945. године нису вођени ни судски поступци за убиства припадника ромске заједнице.

"Хришћански је опростити, али се не сме заборавити", рекао је Кока и додао да је у Независној држави Хрватској убијено 98 одсто Рома и да би данас држава требало да се супротставља сваком облику неофашизма.

Изложбу "Злочини Вермахта у Србији" организовали су Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Медија центар "Одбрана".

Коришћени су материјали из збирки Музеја "21. октобар" из Крагујевца, Народног музеја у Крушевцу, Шапцу, Панчеву и Краљеву, Музеја града Београда, Војног музеја у Београду, Међуопштинског историјског архива у Шапцу и Музеја Јадра у Лозници.