Илић: Сами смо криви за многа клизишта

Министар Велимир Илић је навео да је направљена студија која предвиђа хитне радове за регулисање вода, у вредности од најмање 100 милиона евра у првој фази.

Илић је рекао да је напављена и карта свих клизишта у Београду, којих има 2.350 и истакао да на тим локацијама не би требало легализовати бесправне објекте, као и да треба спречити даљу градњу.

"У Београд су клизишта лоцирана највише око Умке, према Обреновцу, Саве, код Барајева, изнад Сопота и код Гроцке према Дунаву, затим на Карабурми, Звездари где има зграда које тону, изнад Младеновца, према Аранђеловцу и на другим местима", рекао је Илић Танјугу.

Истакао је да су највећа клизиште на чукаричком подручју Саве, где се налази и највеће клизиште у Србији - "Дубоко" код Умке.

Министар каже да би на местима где су регистрована клизишта могли да се граде спортски терени и зелене површине за рекреацију. Клизишта се у Београду простиру на 1.700 километара квадратних и због њих је оштећено до сада укупно више од 2.000 објеката.

"Ми морамо да направимо један фонд из кога ће се издвајати средства за пројекте и испитивања клизишта", навео је Илић и додао да клизишта постоје свуда у свету, а поготово код нас пошто смо углавном брдско планинско подручје.

"Али смо и сами у појединим срединама, вишегодишњом непланском градњом уз толеранцију локалних власти и инспекцијиских служби, отварали одређена клизишта, на пример у Владичином Хану, где су каскадно прављене кућа и то се сада клиза", нагласио је министар.

Он каже да грађани никог не питају када хоће нешто да граде, а после сматрају државу одговорном када куће почну да се руше.

"Кога сте питали да ту градите, ко вам је дао папире - нико, ко је испитао подручје и да ли сте добили потврду да ту није клизиште, е а сада када почне да се клиза од државе тражите да вам то врати у исправно стање", наводи Илић.

Како каже, "не можете да купите јефтино плац у неком врбаку, направите кућу и сутра тражите од државе да вам плати штету".

Илић додаје да се, на пример, у Новом Саду између бедема заштите од Дунава и реке налази на хиљаде кућа.

Говорећи о студији која предвиђа најхитније радове од најмање 100 милиона евра у наредних пет година, он каже да би, на пример, само сређивање клизишта "Дубоко" и потпуна заштита Обреновца коштала око 70 или 80 милиона евра.

Неопходно проширити Саву

Илић је рекао да је за "Дубоко" урађен идејни пројекат и да би требало санирати то клизиште, пошто Сава изузетно угрожава безбедност објеката на том подручју, а може да изазове проблеме и у БиХ, Републици Српској и Хрватској, с обзиром да је на том месту Сава сужене са 400 на 180 метара, зато што је клизиште дубоко ушло у реку.

"Саву са сремске стране треба проширити на том месту за 220 метара, да би се довела на нормалну ширину, али треба и заштити део према клизишту", навео је Илић.

У студији су наведени кључни објекти које треба заштитити у периоду од пет до 10 година година - аутопутеви, копови, термоелектране, хидроцентрале и велики далеководи, највеће трафостанице, гасоводи, велике бране, велики колектори канализације и водовода, изворишта пијаће воде и друго, каже Илић.

Истиче да штете могу да буде веома велике и да је за државу превентива много јефтиније решење од санирања последица.

"Ова влада је имала несрећу да је на старту имала велике штете од поплава и проблеме, али треба да извучемо поуку и отклонимо уска грла", навео је Илић.

Рекао је да претходне владе, у последњих 20 и више година, нису улагале у преветниву и одржавање и да се сада ситуација доста погоршала, па треба и много више новца да се улаже.

Илић је навео да се сада изводе озбиљни радови, на пример, у Текији и другим местима у источној Србији, која су раније погођена поплавама.

Говорећи о најновијим поплавама на југу земље, он каже да су највеће штете причињене у Грделици и у Владичином Хану, као и да је порушено неколико мостова у Босилеграду, Трговишту и Врању.

Рекао је да у Владичином Хану постоје два највећа клизишта у земљи, после "Дубоког" код Умке, као и да је једно од њих дубоко више од 150 метара, а угрожава насеље са 300 до 400 кућа.