Просјаци у мантији обмањују народ

Шта човека може да наведе да се преруши у монаха и проси у име вере: морална, материјална криза, добра зарада? Они који то раде, не желе да одговоре.

Из Српске православне цркве грађанима поручују да свештеници и монаси, или било ко у мантији, не могу да просе на улици. Ко то чини, кажу, није свештено лице, већ неко ко се лажно представља и обмањује народ.

"Живот у складу са монашким заветима такве ствари заиста искључује у најбуквалнијем и најдиректнијем смислу те речи. Није умесно просто ни за људе који желе да помогну или мисле да треба да помогну манастирима и монасима да на овај начин то чине, јер бојим се да новац иде у погрешном смеру", каже Вукашин Милићевић, свештеник Српске православне цркве.

Људи који се лажно представљају као монаси или свештеници су бескрупулозни, а они који им дају новац лакомислени, углавном сујеверни и неискрени верници, који не познају религијска правила, оцењују стручњаци.

"Ја бих рекао, у псеудорелигиозном друштву лажни свештеници лако варају псеудовернике. Ми на пописима имамо 95 посто људи који се изјасне као верници православци. У ствари, само мањина исповеда веру на прави начин и у том смислу сигурно да постоји то непознавање начина и обичаја. Али постоји и страх од ауторитета цркве и свештеног лица које се појави испред вас, и онда у том тренутку када сте суочени са човеком тешко је одупрети се", објашњава социолог Далибор Петровић.

За криминолога Златка Николића то је само социјално-патолошка појава.

"Само просјачење није кривично дело, али кад би га неко оптужио за превару, превара јесте кривично дело. Међутим, она није таква да би то било лако доказиво. Једини лек који ја ту видим јесте да их полиција контролише тиме што ће их легитимисати и да им запрети да се склоне одатле", наводи Николић.

О овој теми у полицији нису хтели да говоре. Док се особама које се лажно представљају као монаси и свештеници не стане на пут, можда је ипак најсигурније новчану помоћ уплатити на рачун манастира или цркве.