Депоније – проблем који Србија мора да реши

Србија проблем депонија мора да реши пре уласка у Европску унију, али и да се окрене рециклажи као перспективној и еколошки важној индустрији.

Иако дневно производимо двоструко мање смећа него европске земаље, килограм по становнику, на ободима градова je, рекло би се, неевропска слика. Дивље депоније пуне су хране, кабастог смећа, мртвих животиња, индустријског отпада.

Тако грађани Месне заједнице Сопот у Пожаревцу више од две деценије муку муче са смећем тик уз своје куће, чекајући измештање депоније.

"Велике примедбе грађана односе се на загађење подземних вода, као и аерозагађење које је присутно нарочито у летњим месецима", каже Дејан Витомирац, председник Месне заједнице Сопот у Пожаревцу.

У већем делу Србије је слична слика.

"Чачак у последњих годину дана на основу пријава грађана и председника месних заједница има 64 локалитета на којима је спорадично настала гомила смећа", каже Љубомир Сирока, директор ЈКП "Комуналац" у Чачку.

Без обзира на то што се годишње уклони 150.000 кубних метара смећа, за исти период само у Београду никне 200 нових депонија.

Престоница чисти за собом, али се и даље саплиће о сопствено ђубре. Због тога ће ове године за те намене издвојити више од 120 милиона динара.

"Ми ћемо најпре ризична места, посебно на Ибарској магистрали и око велетржница, покрити камерама. То су, иначе, места где се стално праве депоније и на тај начин ћемо моћи да казнимо оне који одлажу грађевиснки материјал или сличан материјал на дивље депоније", каже Горан Весић, менаџер града Београда.

Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић сматра да је највећи задатак на комуналним предузећима и да они треба да покажу ажурност на терену како би смеће брже уклањали.

Са друге стране, каже Радовић, локалне самоуправе, републичка односно градска власт, као и медији и цивилни сектор, требало би да буду укључени на пољу подизања свести о заштити животне средине.

Док је за Европу смеће индустријска сировина, за Србију је извор заразе и загађења. У овом тренутку рециклирамо само 10 одсто отпада, што је четири пута мање него у Унији. Процена Привредне коморе Србије је да се због тога годишње у депоније затрпа 50 милиона евра.

"Неправедно је да Србија годишње увози стари папир у вредности од 10 милиона евра, да нема довољно отпадног амбалажног стакла, а знамо да је то сада стратешка сировина и неправедно је да наша индустрија нема довољно ресурса отпада да би могла да даје пун нови производ", каже Синиша Митровић из Привредне коморе Србије.

Најскупље и најобимније поглавље у процесу приступања Србије Европској унији чека нас управо у области заштите животне средине. Усклађивање прописа и праксе очекује се у наредних 15 година, а за то ће Србији бити потребно, процењује се, око 10 милијарди евра.