Бивши осуђеници без шансе за нови почетак

Истраживање "Процена потреба бивших осуђеника у постпеналном периоду" показало је да половина осуђеника нема лична документа која ће важити у тренутку истека казне, а више од трећине тих лица нема финансијску подршку ни од кога у првим данима слободе, преноси Танјуг.

Представница Центра за превенцију криминала и постпеналну помоћ "Неостарт" Јелена Срнић каже да је пракса показала да недостатак материјалних средстава у првим месецима слободе спречава бивше осуђенике да се поново укључе у друштво.

Додатни проблем је то што бивши затвореници немају лична документа или су она неважећа, додала је Срнићева и навела да им управо недостатак финансија након истека пеналног периода онемогућава да поново дођу до важећих личних исправа.

"Било које право да хоћете да остварите, независно од тога да ли сте бивши осуђеник или не, захтева да имате лична документа због чега би држава требало да пронађе решење за тај проблем", сматра Срнић и поручује да би законом требало дефинисати да бившем осуђенику без материјалних средстава буде омогућено да их добије бесплатно.

Према њеним речима, могућност да добију боље плаћене послове смањује чињеница да се та лица воде у казненој евиденцији јер је за већину тих послова неопходна потврда да особа није осуђивана.

Послодавци се не распитују о кривичном делу 

Срнићева је нагласила да се послодавци често не распитују о ком је кривичном делу реч, већ једанко поступају са свим бившим осуђеницима, иако се дешава да се многи од њих покажу као добри радници.

Студија је показала да је четвртина испитаних осуђена за кривична дела попут неовлашћене производње, држања и стављања у промет опојних дрога, док је 22,4 одсто тих лица осуђено за имовинска кривична дела.

Према њеним речима, бивши осуђеници најчешће добијају послове у грађевини и трговини, а они који имају више среће, уз помоћ најближих дођу и до бољих радних места.

Како је навела Срнићева, 20 одсто њих нема адекватан смештај, а често се дешава да се без новца нађу на улици и једино решење за своје егзитенцијалне проблеме виде у томе да почине ново кривично дело како би се вратили у затвор.

"Ако немате где да спавате и немате шта да поједете, почините кривично дело да бисте преживели дан. Из поменуте групе повратника нема много", нагласила је она.

Поручила да је у циљу спречавања таквих предрасуда неопходно радити на хуманизацији и освешћивању целе заједнице.

"Сама изолација и затварање представљају казну. Мени је жао што припадници друштва врло често имају погрешну слику о људима који су били у затвору, а битно је имати разумевања за те особе јер су то, углавном, лица која су осуђивана за имовинска кривична дела", оценила је она.

Како је рекла, постпенална подршка је намењена свима који изађу из установа за извршење кривичних санкција и пресудна је за успешну реинтеграцију бивших осуђеника у душтво.

Недостатак подршке  

Резултати студије су показали и да запослени у заводима као кључне проблеме у постпеналном периоду који доприносе поновном вршењу кривичних дела наводе и недостатак подршке осуђеницима од стране државних институција и породице.

Она је истакла значај Закона о извршењу кривичних санкција и Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера који су ступили на снагу првог септембра.

"Према тим законима припрема за отпуст почиње од тренутка кад се особа прими у Завод јер неког затварате да бисте радили с њим како би по изласку постао користан члан друштва", нагласила је Срнићева и додала да је законом регулисано да васпитач ради са затвореником током служења казне, а након њеног истека тај рад наставља повереник.

Она је поручила да је потребно радити на јачању капацитета повереничких служби и укључивању психолога и специјалних педагога у рад са бившим осуђеницима, а најбољи начин за то је умрежавање невладиног сектора.

Истакла је да повереници могу да упућују бивше осуђенике на невладине организације и прате напредак особе у реинтеграцији, а како је навела, удружење "Неостарт"  помаже тим лицима кроз три програма: СОС линију, теренски рад и Кутак за активно тражење посла.

Она је као пример добре праксе у раду са бившим осуђеницима навела "пилот" програм припреме за отпуст где су запослени у КПЗ-у у Нишу сарађивали са повереником у том граду.

"У пројекат је било укључено десет осуђеника који су имали састанке са својим породицама у циљу побољшања њихових међусобних односа и успешне интеграције у целу заједницу", објаснила је Срнић и оценила да је тај пројекат дао одличне резултате.

Истраживање "Процена потреба бивших осуђеника у постпеналном периоду" је спроведено у казнено проправним заводима у Нишу, Сремској Митровици, мушком и женском КПЗ у Пожаревцу, а студијом је обухваћено 547 осуђеника којима је до истека казне остало до две године, као и 28 запослених.

Истраживање је спроведено уз подршку Мисије ОЕБС у Србији, а за циљ има добијање података о потребама тих лица након истека казне и пуштања на слободу.