Где је Србија на фармацеутској мапи света

Често их узимамо и за најмањи бол, температуру, прехладу. Лекове видимо као најбржи и најлакши начин да се решимо тегоба, али њихово откриће нити је било брзо нити лако. За стварање једног медикамента потребно је више од 10 година.

Пре него што се било који лек нађе у вашем дому, потребно је да се прво нађе молекул. Од њега све почиње.

"Неопходно је прво познавати сам механизам настанка болести да бисте синтетисали молекуле за које претпостављате да пацијенту могу да помогну у датој ситуацији. Претпоставља се да од 10.000 молекула свега један дође на тржиште као лек који се региструје", објашњава Јадранка Мирковић из Агенције за лекове и медицинска средства.

Специјалиста клиничке фармакологије Јанко Самарџић наводи је први корак откриће саме супстанце, а затим следи заштита тог патента преко низа скрининг испитивања, претклиничких и клиничких испитивања и коначна регистрација и појава лека на тржишту.

За све то потребан је новац. Само 2000. године укупни трошкови истраживања и развоја лекова коштали су фармацеутску индустрију 20 милијарди долара. Процењује се да је за један лек данас потребно и до две милијарде долара.

Трошкове имају и домаћи произвођачи, али далеко мање. Наше фабрике не производе нове, већ такозване генеричке лекове.

"То значи да производе лекове којима је истекла патентна заштита и који су слободни за прављење неких генеричких лекова тзв. копија", истиче председник Удружења домаћих произвођача лекова Драгомир Марисављевић.

Каже и да је генерички посао нешто нижег пословног ризика.

"Али ако промашите у одабиру производа или га не урадите како треба, ти се трошкови морају прелити на друге трошкове. Али се тај процес може мерити са неколико десетина милиона долара", каже Марисављевић.

На једној страни Јапан и Америка као доминантни произвођачи нових лекова, на другој су Кина и Индија које праве копије. Где је Србија на фармацеутској мапи?

"Традиционална тржишта су, осим домаћег, окружења – Црна Гора, Македонија, Република Српска. Неке компаније које су део међународних група производе лекове за целу ЕУ", каже Марисављевић.

Уколико би се сада направио нови лек, на пример за онколошке пацијенте, он би био 20 година заштићен од конкуренције. Након тог периода смеју да се направе копије. У трци за профит побеђује онај ко направи прву.

Сваке године се направи у просеку 30 нових лекова. Највише се ради на пољу онкологије и вакцина. На тржишту Србије тренутно је 6.000 лекова.