Тешко до информације од јавног значаја

Повереник Родољуб Шабић још једном упозорава да држава легализује кршење Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја јер, иако може новчано да казни одговорне који одбијају да пруже информацију, то ретко чини. Ни казна до 200.000 динара, коју он може да изрекне, али само органу јавне власти, често није довољна да се до информација дође.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности сматра да треба изменити Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

Како сматра Шабић, поверенику треба дати овлашћења да прекршајно гони одговорна лица, јер за разлику од свих својих колега у Европи нема то овлашћење.

Шабић напомиње да надлежно министарство годинама није процесуирало ниједан једини случај, додајући да треба пооштрити казне.

У Управном инспекторату Министарства државне управе и локалне самоуправе наводе да им је повереник до данас доставио 1.200 решења којима је органима јавне власти наложио да доставе тражене информације.

Шабић пак тврди да им је указао на више хиљада прекршилаца тог закона. Управна инспекција је поднела 142 захтева за покретање прекршајног поступка против одговорних лица, а према оцени повереника, свако решење је имало основ за покретање поступка пред судом.

Очигледно је да држава нема довољно воље да кажњава прекршиоце овог Закона, оцењују у организацији Транспарентност Србија.

Немања Ненадић из Транспарентности Србија истиче да се та слаба воља демонстрира на неколико места.

"Није ту само реч о Управној инспекцији која сама нема капацитете да уради тај посао, већ се она види у поступању саме Владе која не одговара на многе захтеве за приступ информацијама", указује Ненадић.

Поједини стручњаци сматрају да прекршајни поступак не треба покретати против лица које не достави тражене информације, а овлашћено је за то јер, објашњавају, често та одлука не зависи од њега.

Професор на Факултету политичких наука Дејан Миленковић каже да би прекршајну одговорност требало пребацити на руководиоца органа, јер је овлашћено лице за приступ информацијама директно одговорно свом претпостављеном.

"На овај начин би се заправо ојачала прекршајна одговорност руководиоца органа, а не државног службеника који је овлашћено лице", објашњава Миленковић.

Поред Управне инспекције ресорног министарства, захтев за покретање прекршајног поступка против одговорног лица у органу јавне валсти које не достави информације од јавног значаја могу да поднесу грађани, организације и фирме, али се на то ретко одлучују.