Читај ми!

Шабић: Помак у приступу информацијама

Србија је направила помак у области слободе приступа информацијама од јавног значаја, али чињеница да повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и даље добија велики број жалби говори да је проблема још увек много, сматра Родољуб Шабић.

Већ годинама, може се рећи, имамо један препознатљив континуитет и у добрим, али нажалост и у лошим стварима када је у питању примена Закона о слободном приступу информацијама, рекао је за Танјуг повереник Родољуб Шабић поводом 28. септембра - Међународног дана права јавности да зна.

Према његовим речима, добро је то што се закон масовно користи.

Како је навео, закон који је својевремено донет више као козметички, да би се показало да смо демократска земља и да јамчимо јавности право да зна, претворио се у средство које масовно користе не само медијски посланици, него и грађани.

''Свакодневно се у Србији, на различитим нивоима, подноси 1.000 захтева за слободан приступ информацијама и свакодневно се тим захтевима задовољава'', рекао је Шабић додајући да грађани добијају велики број информација што је добро.

Шабић је истакао и да је позитивно то што је афирмисана институција на чијем се челу налази.

''Институција повереника је институција којој грађани дефинитивно верују што потврђује и континуирано велики број обраћања који је из године у годину све већи'', рекао је Шабић додајући да та институција у више од 90 одсто случајева успешно окончава посао, односно грађани и новинари након обраћања поверенику добијају информације.

Наводећи да је то добра ствар, он је оценио да није добро то што има још увек велики број жалби које повереник добија јер то говори да је проблема још увек много.

Према његовим речима, још увек је инцидената пуно, још увек се до неке информације до које би се морало долазити лако, без икаквих проблема, долази само након интервенције повереника, а некада ни након ње.

Како је истакао, индикативно је то што повереник мора да интервенише код објављивања оних информација које се тичу новца.

''То упућује на озбиљно размишљање о ирационалности, корупцији, криминалу... Људи који воде државна предузећа или органе, а ускраћују јавности такве информације морају да воде рачуна. Независно од трога да ли иза стоји нешто незаконито, сумњиво, проблематично то увек изазива сумњу'', сматра Шабић.

Потребно објављивање података на сајтовима

Истичући да није више циљ да грађани и новинари траже информације и да их добију након жалбе поверенику, он је оценио да мора да се пређе у ''другу фазу'' а то је да се до ''лавовског'' дела информација долази без посебног захтева тако што се јавно објављују на електронским презентацијама и сајтовима органа што би требало да буде стандард.

Међутим, то нажалост није случај, каже повереник и додаје да је под његовим утицајем, притиском, захтевима, апелима број информатора вишеструко већи него што је постојао.

''Огроман број органа данас има информаторе, али се увек отвара питање његове садржине, ажурности, квалитета. И на тим информаторима најцесће недостају управо информације о располагању јавним новцем, добрима, ресурсима које би морале бити неспорне. Траг јавног нвоца, мора бити јасан, видљив и доступан најширој јавности и свако ко има с тим проблем, има озбиљан проблем'', рекао је Шабић.

Као лош пример навео је Министарство финансија које, каже, већ пет година има обавезу да на свом веб сајту води и објављује регистар о броју запослених у јавном сектору и о издацима које они праве, али тог регистра, иако је закон из 2009. године, ни дан данас нема.

''Неколико година имамо и Закон о јавном приватном партнерству и концесијама који предвиђа регистар јавних уговора које јавни сектор закључује са приватним, али ни тог регистра нема'', рекао је Шабић наводећи као лош пример објављивање помоћи посматрадалима од катастрофалних поплава.

Како би се ситуација побољшала, он сматра да је неопходно да свако ради свој посао.

Каже и да су флоскуле да треба мењати свест чиновника да би почели с применом закона или да имамо добре законе, који се не примењују, попримиле ''трагикомичну форму'' те да треба инсистирати на одговорности за кршење закона и његово не извршиње

Он је упозорио и да годинама надлежни органи државе, министарства нису покренули ни један прекршајни поступак против оних који крше закон.
Међународни дан права јавности да зна установљен је 2002. године, а његово формално обележавање почело је после годину дана.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 18. април 2026.
19° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом