среда, 24.09.2014, 13:16 -> 13:26
Дунавска стратегија подстицај интеграцијама
Председница Народне скупштине Маја Гојковић изјавила је у Бачкој Паланци да је сарадња у оквиру Дунавске стратегије ЕУ за Србију драгоцено искуство и снажан подстицај европским интеграцијама као првом спољнополитичком приоритету наше земље.
Пројекти у оквиру Дунавске стратегије, у коју су укључене и земље које нису чланице ЕУ, имају снажну развојну компоненту и у великој мери могу да унапреде економију Србије, истакла је Маја Гојковић на отварању међународног научног форума "Дунав - река сарадње".
Истичући да се морају искористити потенцијали Дунава, "јединствене реке која нас већ спаја са земљама ЕУ и региона", Гојковићева је указала на важност унапређивања сарадње 14 држава на Дунаву ради искоришћавања тих потенцијала, преноси Танјуг.
Председница Народне скупштине је напоменула да је Србија једно време занемаривала своје велико богатство и економске могућности.
Она је нагласила да је зато веома важно поново обратити пажњу на могућности сарадње у региону Дунава и у спровођењу Дунавске стратегије која још није заживела довољно ни у ЕУ, али се о њој све више говори.
Гојковићева је истакла да су катастрофалне поплаве у мају, којима је била захваћена наша земља и регион, показале неопходност сарадње и додала да је и ова међународна конференција један од облика сарађивања, пре свега у припреми и остваривању конкретних развојних пројеката.
"Веома је важно да на основу тих квалитетних пројеката, наша и друге земље у региону Дунава, могу да рачунају на новац из Европских фондова", истакла је Гојковићева, напомињујући да се у оквиру те стратегије, пре свега, може унапредити саобраћај, туризам, културна сарадња, али и привреда и економија.
"Дунав је сам по себи европска држава", подсетила је Гојковићева на изјаву једног европског политичара и нагласила да Србија мора на најбољи начин да искористи тај мост ка ЕУ и то у пуном капацитету што нашој земљи омогућују пре свега научни, културни и други потенцијали.
Значај повезивања и спајања људи
Обраћајући се учесницима скупа, председник "Института за Подунавље и Средњу Европу" и бивши аустријски вицеканцелар Ерхард Бусек истакао је значај повезивања и спајања људи, економских и других потенцијала у региону Дунава, нагласивши да Србија има веома значајну улогу у сарадњи са државама чланицама ЕУ у оквиру Дунавске стратегије.
Као веома добар пример сарадње наше земље са чланицама ЕУ и државама у региону, Бусек је навео развојне пројекте у басену реке Саве, у које је у великој мери укључена и Србија.
"То је пример који веома добро показује да Србија на веома високом нивоу сарађује са земљама у региону, што је веома важно када је реч о Дунавској стратегији", нагласио је Бусек.
Покрајиснки секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Бранислав Бугарски истакао је значај изградње административних и других капацитета у општинама када је реч о остваривању развојних пројеката у оквиру Дунавске стратегије.
"Најбољи пример за то је Бачка Паланка где је Покрајиснка влада финансирала формирање Канцеларије за локални економски развој (ЛЕР) која је данас отворена", рекао је Бугарски, напомињујући да ће та Канцеларија давати значајну подршку грађанима који желе да унапреде своју производњу и остваре привредне и друге пројекте.
Учеснике скупа, који се одржава у оквиру тродневне међународне конференције "Дунавска стратегија од идеје до остварења" поздравио је и председник општиен Бачка Паланка Александар Ђедовац који је напоменуо да ће после Канцеларије за ЛЕР, та општина ускоро добити и Канцеларију за брзе одговоре.
Циљ конференције посвећене Дунаваској статегији јесте да промовише значајне пројекте и идеје у одрживом развоју Србије.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар