Лично ангажовање важније од политике

Истраживањем које је представљено поводом Међународног дана демократије, а које је, другу годину заредом, спровео Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) у оквиру иницијативе "Отворени парламент", утврђено је да је већина грађана свесна да политичари њима треба да "подносе рачуне", Танјуг.

Вукосава Црњански, координаторка иницијативе "Отворени парламент" и директорка ЦРТА, истакла је да је у односу на прошлу годину међу грађанима Србије порасло уверење да својим акцијама могу да утичу на доносиоце одлука и спремни су да се и заиста ангажују.

"Грађани су свеснији значаја повезивања путем друштвених мрежа, што је веома важно за учешће у демократском процесу", нагласила је Црњански. 

Сада већи број грађана, и то 30 одсто испитаника, сматра да се може нешто постићи учешћем у организованим притисцима на парламент и повезивањем са невладиним организацијама, док 27 одсто грађана, што је за 14 одсто више него 2013, сматра да се акцијама путем интернета и друштвених мрежа може утицати на промене.

Да потпише петицију путем Интернета за неку ствар коју подржавају спремно је 38 одсто испитаника у односу на прошлогодишњих 27 одсто.

"С друге стране, забрињава константан пад заинтересованости грађана за политику", указала је Црњански, прецизирајући да се данас само четвртина грађана занима за политику, у поређењу са 50 одсто заинтересованих пре 10 година.

Како је објаснила Светлана Логар, директорка истраживања "Ипсос стратеџик маркетинга", чак 60 одсто грађана Србије не зна ништа или зна врло мало о политици, а чак 75 одсто не зна ништа о улози посланика.

Све мање заинтересованих за политику

У августу ове године је само 23 одсто грађана рекло да их политика бар донекле интересује, што је за 20 одсто мање него 2004. године, а међу темама које их иоле интересују - предњаче реформски закони.

"Грађани се највише ангажују у дискусији о политици са другим људима, али то нема много ефекта, а и та дискусија је опала за 11 одсто", приметила је Логар и додала да је незаинтересованост најучљивија на општинском нивоу.

Према њеним речима, донекле је порасло и опште незадовољство радом владе - тек четвтина грађана је барем "углавном задовољна".

Помак у односу на 2013. је, како је навела, то што већи број грађана сада зна колико гласова странка треба да добије да би ушла у парламент, а како се зове председник Народне скупштине Србије, сада зна 50 одсто испитаника у односу на 32 одсто прошле године.

Дејвид Мекфарлан, заменик британског амбасадара у Београду, рекао је да "без активних грађана, јаких институција и слободних медија тешко можемо говорити о функционалној демократији".

"И поред оваквих бројки, верујем да у Србији ипак постоји жеља за напретком кроз свакодневно ангажовање", истакао је, наводећи као пример за то акције путем друштвених мрежа.

Мекфарлан је указао и на значај приближавања политичког дијалога грађанима како би могли да учествују у јавној расправи, као и у свим европским друштвима, и нагласио да је обавеза сваке владе и институција да негују политику отворености.

Томас Кели, директор Националног демократског института у Србији, такође је оценио да је системско учешће у демократији од кључног значаја, нарочито на путу Србије ка Европској унији.

Кели је рекао да очекује да ће парламент бити још отворенији према грађанима.

ЦРТА је ово истраживање спровела уз подршку "Ипсос стратеџик маркетинга", Британске амбасаде и америчког Националног демократског института.