Одштете за душевну бол или неправда

Због повреде права на живот и правично суђење, породице убијених гардиста у Топчидеру одлуком Уставног суда добиле су по 5.000 евра одштете. Десет година од убиства родитељи, међутим, нису добили одговор како су погинули Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић.

"Добили смо материјалну и нематеријалну штету 2006. године, после усвајања уставне жалбе на неправедно суђење у разумном року и повреда права на живот. Добили смо одштету, после свих тих сазнања наша су права већа, што ћемо поново покушати да остваримо судским путем", каже отац убијеног гардисте Драгана Јаковљевића.

Током 2013. Уставни суд је 528 пута досудио накнаду нематеријалне штете, највише због дугих судских поступака.

Одлучујући о висини накнаде нематеријалне штете, суд има у виду постојећу праксу Уставног суда, праксу Европског суда за људска права у сличним случајевима, економске и социјалне прилике у Републици Србији, али и саму суштину накнаде штете која оштећеном треба да пружи одговарајуће задовољење.

У Правобранилаштву објашњавају да се накнада утврђује на основну објективних и субјективних околности. За неосновани притвор је, рецимо, 3-15.000 по дану, а зависи од тога колико је трајао, за које кривично дело је одређен, какав живот води окривљени.

Тако је, према подацима Министарства правде, од 2005. до краја 2013. за неосновани притвор исплаћено више од 250 милиона динара.

Тарифник је утврђен и за бивше затворенике Голог отока. Накнада за један дан проведен у тој казненој установи износи 700 динара. До сада је Комисији поднето више од 150 захтева, споразум је постигнут у више од 100 предмета, а највећа додељена накнада је два милиона динара.

Приликом одлучивања о накнади, суд од вештака неуропсихијатра добија извештај о томе колико је трајао и колико је јак био физички бол и страх. Оцењује се, међутим, и душевни бол.

"Код душевних болова за смрт и оштећење, инвалидитет и слично, ту судови ретко користе вештака да им докаже, јер сви ми знамо шта значи смрт, поготово блиског лица или тешка повреда блиског лица, за то нам не треба вештак да нам каже колики је интензитет наше душевне боли, али физички бол и страх се увек на тај начин утврђују, а онда после тога суд на основу тога одређује висину", истиче Зоран Ивошевић, бивши судија Врховног суда.

Одређивањем одштете за повреду права не утврђује се кривица државе – већ одговорност. Кривац је директни извршилац, објашњавају стручњаци.

"За оцену висине накнаде, по Правобранилаштву јако је значајна и економска моћ државе. Тренутна економска моћ државе није велика, те би те накнаде требало да буду у складу са том чињеницом", подсећа Сњежана Радовановић, републички правобранилац.

Иако су накнаде нематеријалне штете често ниске, то, према подацима Републичког правобранилаштва, ипак није одвратило грађане да је траже. У претходној години држава је тужена више од 250.000 пута, а за првих шест месеци ове године тужбу је поднело више од 17.500 грађана.