Захтеван пут до доброг директора

Привреда зна шта је потребно за директора јавног предузећа – знање, ауторитет и подршка државе. Ипак, и они који сједине та три услова, чини се да чешће нуде помоћ у управљању него што седају у директорску столицу.

"Мислим да је у овом моменту важно да све то искуство које постоји у привреди искористимо, да ли ће то бити у форми управних и надзорних одбора, чланстава или места председника... То је довољно да покрене неке ствари. Тамо где су наше колеге и појединци спремни да се укључе на оперативним местима – то ће бити једна велика инјекција тим предузећима", каже привредник Топлица Спасојевић.

За пут до директорске фотеље Влада је прошле године донела правила. Кандидат има усмени и писмени тест, треба да достави план развоја предузећа и да прође петоструку проверу и оцену посебне комисије.

За Агенцију за борбу против корупције спорно је то што је ова област дефинисана уредбом, а не законом. Кажу да има простора да се јавни интерес подреди политичком, да нема јасних критеријума за избор најбољих, а да је то најизраженије на локалу, где самоуправе саме дефинишу како ће бирати директоре.

"Конкретно смо имали представку да је на локалном нивоу председник комисије био кандидат за директора јавног предузећа. Закон има правну празнину, закон не брани такву ситуацију", рекла је Мирјана Обрадовић из Агенције.

Да су локална јавна предузећа пожељна потврђује Београд – на конкурс за избор 20 директора пријавило се 270 кандидата. Највише их се пријавило за директора "Градских пијаца", "Зеленила" и "Чистоће", за руковоство Центра "Сава".

Са републичког нивоа стиже порука да ће се мерити искључиво резултати. Премијер каже да постоји проблем ако држава, као у случају ЕПС-а, не зарађује, док је просечна плата у фирми 75.000 динара.

"Имаћете увид у сваку биографију, па можете и сами да оцењујете и процењујете", каже Вучић.

Од 730 јавних предузећа у Србији, више од 500 послује у минусу. Губици тих предузећа су 600 милиона евра и чине петину јавног дуга Србије.