Амнести: Неопходне ефикасне истраге о несталима

Међународна организација за заштиту људских права са седиштем у САД, Амнести интернешнел, истакла је у свом извештају да се и 15 година после окончања оружаног сукоба око 1.700 људи води као нестало, преноси Танјуг.

Амнести је навео да се у БиХ 7.800 људи води као нестало, а у Хрватској њих 2.200.

Породице широм тог региона и даље чекају да буду пронађена тела својих несталих чланова.

Чак и тамо где су пронађена и враћена тела њиховим породицама да би их сахранили, врло мали број одговорних за отмице и нестанак људи је изведен пред лице правде.

Ископавање тела несталих је болно спор процес, мада има неких знакова напретка, оценила је организација Амнести интернешнел.

У Србији, ископавање се наставља у Рашкој, где је пронађено 47 тела косовских Албанаца, а који су са Косова пребачени 1999. године.

Али, више од 12 година пошто су тела више од 900 других косовских Албанаца ексхумирана на другим локацијама у Србији, нико још није одговарао пред судом, навео је Амнести у свом извештају.

На Косову се очекује формирање специјалног суда пред којим ће се судити оптуженим припадницима Косовске ослободилачке војске (ОВК) за отмице Срба, Рома и косовских Албанаца који су пребацивани у Албанију и где су, како се верује, убијани.

Ипак, УНМИК који је био одговоран од 1999. до 2008. године за спровођење истрага о тим и другим отмицама одбија да пружи одштету породицама несталих због неефикасне истраге, истиче Амнести интернешнел.

У БиХ су ексхумирани посмртни остаци 435 људи крајем 2013. године у масовној гробници у селу Томашица, недалеко од Приједора.

Из те масовне гробнице идентификовано је 283 муслимана и један босански Хрват, који су сахрањени 20. јула ове године, наведено је у извештају Амнестија.

Жртве су нестале и убијене током оружаног сукоба у подручју Приједора 1992. године, а, како је навео Амнести, њих су убиле снаге босанских Срба.

Из тог подручја се 3.176 особа води као нестало према подацима удружења породица жртава.

Иако су Србија, Црна Гора и БиХ ратификовале међународну Конвенцију о заштити свих лица од насилних нестанака, оне тек треба да изврше своје обавезе и кажу истину породицама о околностима нестанка, току и резултатима истрага као и судбини несталих особа.

Хрватска и Македонија су потписале, али још нису ратификовале Конвенцију, наводи Амнести.

Радна група УН о присилним нестанцима је у јулу, после посете региону, позвала на "нове националне и регионалне стратегије и на обновљену посвећеност на највишем политичком нивоу" ради "остваривања права на истину, правду и одштету жртвама".

Амнести интернешнел изражава забринутост и позива све бивше команданте и политичке лидере умешане у оружане сукобе да обезбеде потпуне информације о локацијама потенцијалних гробница као и да поново успоставе протоколе за размену тих информација.

Амнести позива све стране у конфликту да предузму све мере да се починиоци доведу пред лице правде као и да члановима породица несталих гарантују одштету, укључујући и ону за бол и патњу због личног губитка.