Живот у Богуновцу

Када после кише и снега надође Туларска река до планинског села Богуновца може да се стигне само пешице. Ипак, ретки су они који одлазе из Богуновца.

Три брата Радосављевића, Горан, Мико, Станоје и њихова сестра Звездана, имају велико имање и не желе да га напусте.

"Садимо кукуруз и кромпир. Имамо и шуму, сечемо и продајемо дрва. Од тога углавном живимо", прича најстарији брат Горан.

"Недавно сам се оженио и планирам да са супругом пређем у нову кућу коју смо купили", каже двадесетчетворогодишњи Станоје Радосављевић.

Недалеко од њих живи старији брачни пар, Милосав и Верица Стојковић, који су се пре десетак година из Приштине вратили у родни крај. Живе од пензије и онога што посеју и посаде.

"Зими је овде веома тешко. Вода однесе пут, па не могу да дођу ни ветеринар ни амбулантна кола", каже Верица. Невоља имају и с вуковима. Недавно им је страдао пас.

"Чували смо краве кад смо угледали вука. Дошао је до саме куће и напао пса. Често овде навраћају", прича Милосав.

Ускоро принове

Милосав и Верица радују се гостима, највише када им дођу деца и унучад. Иако живи у Нишу, син Славиша се увек нађе родитељима. Планира и да обнови кућу.

"Нешто се мора обновити да деца имају боље услове када овде дођу и дуже бораве", каже Славиша Стојковић.

У Богуновцу има тридесетак домаћинстава. У протекле две године биле су три свадбе, што је реткост у овим забитим селима. Ускоро ће бити и принове а онда ће се и у школи која је затворена пре две године поново чути дечја граја.