Екологија, (не)достижни стандарди

Област животне средине једна је од најслабијих тачака Србије у процесу придруживања ЕУ, још једном су поручили представници Уније. У Србији има више од 3.000 дивљих депонија које су само један од еколошких проблема.

Стање у екологији један је од највећих изазова на путу ка Европи. Велике количине смећа неретко притискају сама изворишта воде за пиће.

Тако је на пример у Бабушници, где се дивља претрпана депонија приближила извору воде за пиће. Истовремено, обојила је европски папир у црвено. И не само она него више од 3.000 дивљих депонија колико их има у Србији.

"Дивље депоније су највећи проблем у Србији, нарочито оне поред река, али и дивље септичке јаме. Други проблем је што не постоје колектори за прераду комуналних отпадних вода", рекла је Јованка Арсић Каришић из Централно-европског форума за развој (ЦЕДЕФ).

Имамо седам регионалних депонија, требало би да их је 29. Ретко која је уређена у складу са европским стандардима. Поглавље 27, које се односи на заштиту животне средине, најобимније је и најскупље. До 2030. године биће нам потребно више од десет и по милијарди евра.

"Постоје бројни проблеми у вези са отпадним водама и са разним врстама отпада који захтевају заиста једно јако озбиљно усаглашавање постојећих објеката и изградњу потпуно нових. Ми покушавамо да, колико год је могуће, одложимо пуну примену прописа јер је тешко изводљиво да то применимо у предвиђеном року", каже министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Ипак, није да новца није било. Од 2000. ЕУ је дала око 700.000.000 евра за животну средину. Често, кажу упућени, новац није трошен наменски. Деценијама није улагано, па не чуди податак да Србија прерађује свега 10 одсто отпада. У западним земљама чак половина се поново употребљава или претвара у енергенте.

"ЕУ остварује годишње преко 24 милијарде из индустријског отпада и запошљава више од пола милиона. Ми немамо ниједно постројење за термичку прераду отпада", каже Јованка Арсић Каришић из ЦЕДЕФ-а.

"Пре свега треба подићи свест грађана, а држава да створи климу да привредници препознају управљање отпадом као добар бизнис", каже Филип Радовић из Агенције за заштиту животне средине.

Ипак, поглавље 27 свим државама представљало је највећи изазов. Бугарска и Словенија ће пред Европски суд јер нису поштовале све одредбе о одлагању отпада.

Како би то избегла, Србија ће неопходна средства, каже министарка Јоксимовић, набављати из донација или кредита.

Број коментара 8

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.