РСЗ спреман да процени штете од поплава

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Вукмировић је подсетио да је, ако желимо да користимо европске фондове, рок 10 недеља од момента кад је штета почела.

"Значи да имамо још осам недеља", рекао је Вукмировић и додао да процена може да се уради на време са добром организацијом и координацијом свих актера.

Тренутно се ради на глобалној процени штета. Детаљна ће бити "кад се буде обишло свако домаћинство, од врата до врата, сними сваки објекат и обави интервју са сваким власником пољопривредног газдинства. Ту ће се евидентирати тип штете, до последње кокошке", нагласио је Вукмировић.  

"Тек то је права процена, кад се попише сваки елемент који се посматра", рекао је Вукмировић и објаснио да је Републички завод за статистику (РСЗ), по закону, дужан да уради методологију, што је "комплексан и озбиљан посао", али је и услов да се процена штета "уради на целој територији Србије на јединствен начин".

На питање како у том послу избећи преваре и манипулације, он је одговорио да ће се "подаци проверавати на више начина".

"Према методологији, 10 одсто свих штета биће поново процењено на основу случајног узорка, да би се дошло до праве слике", објаснио је Вукмировић и позвао грађане да "буду отворени и искрени" у разговору о причињеним штетама.

Директор РЗС је рекао да статистика чува и индивидуалне податке и да се кроз раније пописе зна колика је била пољопривредна производња у Обреновцу и у другим општинама пре поплава.

"Ово је за нас једна од акција масовног карактера које спроводимо", рекао је Вукмировић и подсетио да је попис становништва био обављен за две недеље, уз ангажовање око 50.000 људи.

Истичући да "постоји неколико нивоа штете, поред директне", Вукмировић је додао да "не смемо да заборавимо ни на индиректне штете, како ће се све ово одразити на неке наше будуће макроекономске показатеље".

У петак ће бити одржана важна конференција на којој ће научници из земље и целог региона расправљати о томе како се подаци статистике морају користити у креирању државне стратегије, најавио је он и оценио да "нама треба добар мастер план који ће да укаже на даље правце развоја".

Упитан који податак сматра најиндикативнијим за креаторе аграрне политике, Вукмировић је одговорио да сматра "фрапантним" да се у Србији не користи 400.000 хектара пољопривредног земљишта.

"Али, ту имамо велике регионалне разлике", рекао је директор РСЗ и објаснио да се "у Војводини користи практично свака стопа земље, али чим се крене ниже од Београда, подручја на истоку и југу су девастирана и то ће имати дугорочне последице".