Велико срце Слободана Рајковића

Становници Барича који су боравили у прихватним центрима почели су да се враћају у своје домове.

Ово место, иако близу Обреновца, није осетило поплаве попут суседа, али је превентивно евакуисано. Неки људи се нису евакуисали, већ су несебично прихватили оне који су од поплава побегли.

На броју у кући Слободана Рајковића је 25-оро људи, односно седам породица. Са некима су блиски, неки су им далеки род, поједине није видео 25 година, а неке је тек упознао. Примао је људе и док данима није знао шта се у Обреновцу дешава са његовом децом.

"Примио бих још, сада смо се зближили као фамилија, распоредили смо се по креветима, патосима, мало је било тешко док није имало струје, воде", каже Слободан Рајковић.

Љиљана Рајковић каже да им није напорно и да су се добро организовали.

"Једни перу суђе, једни љуште кромпир, кувају кафе, једни спремају доручак, ја ручак", прича Љиљана.

У кући Рајковића сусрећу се генерације од девет до 73 године.

"Имали смо још два старца, никад их нисам видео", каже Слободан Рајковић.

Док су Слободан и Љиљана удомљавали и оне које нису познавали, водили их код лекара и бринули о њима, чекали су вести о својим најближима у Обреновцу.

"Ја сам била са једним дететом, а за два детета нисам знала ништа, нисам знала шта је са ћеркама", каже Сања Томић.

Овим хуманим људима кућу је уступио и комшија, али је, кажу, нису користили јер је почела да прокишњава. Уз нешто помоћи локалног Црвеног крста шпорет породице Рајковић био је сасвим довољан.