Непоштовање воље задужбинара

Задужбинарство у Србији развило се после Првог светског рата. Мотиви су углавном били племенити, нарочито у случајевима када Задужбинари нису имали потомке. После Другог светског рата често се није поштовала воља задужбинара, имовину је одузимала држава, а задужбинама се мењала намена.

Да ли су се Усвајањем закона о враћању одузете имовине и обештећењу створили услови за повратак те имовине?

Општенародна, а касније друштвена имовина постала је и задужбина Богдана Дунђерског, српског великопоседника чије пољопривредно земљиште прве класе, ергелу коња, куће, дворац, цркву и данас користи "Пољопривредни комбинат Бечеј".

"Богдан Дунђерски је интересантна историјска личност зато што је доживео две национализације. Њега је прво национализовао двадесетих година Краљ Александар који му је одузео велики комплекс земљишта, а након његове смрти и његово имање које је завештао Матици српској је такође национализовано", каже Љубиша Николин, аутор књиге "Сталеж Дунђерски".

Тестаментом који је написао три године пре смрти, Богдан Дунђерски је, поред непокретне имовине, Матици Српској оставио новац, обвезнице, хартије од вредности, уметнине.

"Матица Српска је имала задатак и обавезу, поверено јој је у том тестаменту да оснује задужбину Дунђерски и да та средства намени у оснивање Академије за пољопривреду и школовање питомаца у тој Академији", каже управник "Матице Српске" Јелена Веселинов.

"Матица Српска" управљала је имовином све до аграрне реформе 1948. године. Када су се стекли услови, обновила је и рад задужбине. Важећи закон предвиђа да се задужбине могу вратити, али само оне које имају континуитет у раду.

Директор Агенције за Реституцију Страхиња Секулић каже да до сада имамо само једну задужбину којој смо вратили имовину или део имовине, а то је задужбина "Николе Спасића" која никада није престала да ради.

"Нажалост, све остале задужбине или већине њих имају прекид у раду", каже Секулић.

Како би се стекли услови и избегле злоупотребе приликом враћања имовине, не само задужбинама, већ и разним удружењима и коморама, закон мора да се промени, кажу у агенцији.

"Србија има дефинитивно много више имовине него што има пара у буџету. Република може увек уместо једне имовине дати другу врсту имовине што је за Републику сигурно много једноставније него да издаје обвезнице на 20 година. Две милијарде у републичком буџету не постоје", каже Стефан Самарџић са Правног факултета у Новом Саду.

Измене важећег закона о враћању имовине у делу који се односи на увођење супституције очекују се до краја године.