Оранице домаће до 2025?

Србија планира да затражи да се период током кога странци не могу купити пољопривредно земљиште продужи на још осам година, по истеку четири године примене Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), речено је порталу ЕурАктив Србија у Министарству пољопривреде, преноси Бета. То би значило да ће страни држављани моћи тек 2025. године да купују пољопривредно земљиште у Србији.

У Министарству пољопривреде наводе да се разматрају мере ограничења власништва пољопривредног земљишта и да су у току припреме за разговор са Бриселом, како би се продужио рок током кога странци не могу купити пољопривредно земљиште.

"Покренули смо иницијативу да Србија, као и наше колеге из Хрватске, поднесе захтев да осам година после истека четворогодишње примене ССП-а странци не могу да купују пољопривредно земљиште у Србији", наводи се у одговору које је ЕурАктиву доставило Министарство пољопривреде.

ССП-ом је предвиђено да Србија у року од четири године од ступања на снагу тог споразума, омогући држављанима ЕУ да стичу право својине на непокретности, укључујући пољопривредно земљиште.

Споразум о стабилизацији и придруживању, инааче, сутра ступа на снагу.

Министарство је навело да радна верзија новог Нацрта закона о пољопривредном земљишту није усклађена са одредбама ССП-а које регулишу права својине на непокретности.

У том Министарству истичу да сада постоји интересовање странаца за куповину пољопривредног земљишта и оцењују да ће, ако им то буде омогућено, куповина земљишта зависити од више фактора. Кључни фактори су политичка стабилност, цена пољопривредног земљишта и могућност коришћења подстицаја и субвенција.

Важну улогу ће имати и ограничења у области заштите животне средине, затим квалитет пољопривредног земљишта, површина и развијеност инфраструктуре, што укључује путну мрежу, систем наводњавања и одводњавања, заштиту од ерозије.

"Интересовање ће бити веће за укрупњене парцеле са изграђеном инфраструктуром", речено је ЕурАктиву у Министарству пољопривреде.

Понуда и тражња одређују цену земљишта

Оцењено је да ће цена пољопривредног земљишта, пре свега, зависити од понуде и тражње, пореске политике, али и могућности да власник земљишта оствари добит.

То значи да ће посебно бити важна цена пољопривредних производа или могућност да се у релативно кратком временском периоду промени намена земљишта.

Цена пољопривредног земљишта у Србији виша је у односу на Румунију, Бугарску, Мађарску и Хрватску, па и на већину земаља централне Европе, наводи се у писаном одговору Министарства пољопривреде.

Према Закону о пољопривредном земљишту, страни грађани и фирме сада не могу имати власништво над пољопривредним земљиштем у Србији, а пољопривредно земљиште у државној својини се "не може отуђивати".

Страни држављани у Србији углавном стичу право коришћења пољопривредног земљишта у друштвеној својини која су користила друштвена предузећа, а да је у поступку приватизације продат њихов капитал. Међутим, не постоје званични подаци колико је парцела које странци користе кроз приватизоване фирме.

У наредне четири године, почев од 1. септембра, Србија треба да постепено усклади своје законодавство како би држављанима ЕУ осигурала исти третман као и својим држављанима, када је реч о праву својине на непокретности.

Такође, по ступању на снагу ССП-а, предузећа у Србији која су основале фирме из ЕУ имаће право стицања својинских права на непокретности, као и српска привредна друштва, и права на коришћење јавних добара, када су она потребна за обављање њихове привредне делатности.

Пошто ССП ступи на снагу, и држављани Србије могу у земљама ЕУ, у којима не постоје ограничења за то, да поседују пољопривредно земљиште.

Питања својине грађана и предузећа регулисана су у делу Споразума који се односи на пословно настањивање, кретање радника и капитала и пружање услуга, односно члановима 53 и 63 Споразума.