Читај ми!

Знаковни језик у институцијама

Свака институција у којој глува особа жели да оствари неко своје право ускоро ће морати да обезбеди знаковног тумача. То предвиђа Закон о знаковном језику о коме ће Скупштина расправљати после летње паузе.

Закон о знаковном језику, који ће се наћи пред посланицима на јесен, требало би да омогући бољу инклузију глувих и наглувих особа у друштво. Како је законом предвиђено, свака институција, у којој глува особа жели да оствари неко своје право, мораће да обезбеди знаковног тумача.

Од марта 2005. године РТС на првом каналу емитује вести за глуве. Осим те информативне емисије, четворо ангажованих тумача знаковног језика преводе и "Место за нас", емисију посвећену особама са инвалидитетом.

"У контакту са децом и са старијом нечујућом поупулацијом схватила сам да им вести доста значе, али сматрам да таквих емисија треба да будее много више", каже тумач знаковног језика Светлана Пешић.

Знаковни језик је матерњи језик глувих особа и њихово основно средство комуникације. То је, међутим, до сада била и отежавајућа околност да остваре своја права у многим институцијама. Нови закон би требало то да промени.

"Сви државни органи и организације пред којима грађани имају потребу да остваре неко своје право биће у обавези да обезбеде глувом и наглувом грађанину да то своје право и оствари на свом матерњем језику, тачније знаковном језику", каже државна секретарка у Министарству рада запошљавања и социјалне политике Бранкица Јанковић.

Тумаче знаковног језика, институције ће по потреби ангажовати са евиденције ресорног министарства и Савеза глувих и наглувих Србије. Проблем у примени закона, међутим кажу надлежни, могао би да буде недовољан број тумача.

"Ми смо ишколовали око 50 тумача и 100-200 преводилаца, али то је заиста мали број у односу на број глувих ", каже секретар Савеза глувих и наглувих Србије Радоје Кујовић.

Нови закон требало би да реши и статус преводилаца и тумача знаковног језика, јер та професија за сада није препозната у нашем друштву. Њоме се углавном баве особе које знаковни језик користе од детињства.

Процењује се да у Србији живи око 30.000 глувих и 100.000 наглувих особа. У остваривању њихових права, узор би могла бити Словенија, држава у којој особе са поремећајем слуха, имају и своју телевизију.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 02. јун 2024.
28° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије