Стентови само за хитне случајеве

Испоруку сочива ишчекују 22 здравствена центра у Србији, како би после паузе од четири месеца могле да се раде операције катаракте на које чека 25.000 људи. И залихе стентова су при крају у многим клиникама, па се операције се одлажу, јер овог уградног материјала има само за хитне случајеве.

Директор Клиничког центра Србије Миљко Ристић рекао је да ни једног тренутка није било  прекида уградње стентова, али да се због њиховог недостатка раде само хитни случајеви.

"Чињеница је да је количина стентова коју ми поседујемо драстично смањена, тако да је та количина остављена за хитне случајеве. У било које доба дана и ноћи, тај хитан пацијент неће бити враћен или послат у другу установу да се лечи на неки други начин", каже Ристић.

Према његовим речима, операција је одложена за отприлике 150 пацијената који су имали раније заказану процедуру пријема и предвиђену процедуру уградње стентова.

"То су хронични случајеви и померање термина њима неће реметити здравље. Ситуација је сада добила позитиван ток, стентови су 4. јула одобрени за набавку и чека се реализација", каже Ристић.

Директор КЦС истиче да Клинички центар не може много да утиче, зато што је то набавка која се врши преко Републичког фонда здравственог осигурања.

"Када смо дошли у ситуацију да се број стентова смањио, ми смо написали хитну набавку преко средстава КЦС, набавка је урађена, стентови су потрошени, тако да је тај вакум покривен. Чињеница је да за хитног пацијента никада није било да нема стента", каже Миљко Ристић.

Ристић наводи да је отприлике иста прича и са сочивима и да је реч о великом тендеру који расписује Фонд зрдавственог осигурањња, а да су годишње потребе за 25.000 пацијената.

"Клинички центар може да оперише око пет хиљада. Чекали смо да се тендер реализује и Клинички центар је добио до краја године око 3.500 сочива, што је нешто мало више од потреба, али чињеница је да је и ту био застој у спровођењу ове процедуре, у уградњи сочива", објашњава директор КЦС.

Што се тиче несташице материјала и лекова, Ристић каже да је ту било застоја али да они нису реметили редовни рад.

"Клинички центар је терцијарна установа, где долазе најтежи пацијенти и код њих се примењује терапија која није уобичајена у стандардним процедурама. Ми не можемо те лекове који нису предвиђени на позитивним листама да држимо у магацину у резервама, јер то оптерећује финансијско пословање Клиничког центра", каже Миљко Ристић.

Како је истакао, потребно је "недозвољено" много времена да се набави потребан лек, али да су такви прописи.

"Потребно је да конзилијум који је индиковао терапију леком који није на листи донесе одлуку да ли је тај лек стварно једини који може да помогне. Тада крећете у процес јавних набавки који траје два до три месеца што ствара нервозу код пацијената, али систем је за сада такав, можда спор и гломазан", истиче Ристић.

На кардиохирургији готово да нема листе чекање, пацијент којем је уграђена вештачка пумпа је добро, а све је спремно и за трансплатанцију срца.

"Ми смо се стварно припремили за трансплантацију срца, стварно је велики напор што се тиче едукације, набавке опреме. Не можемо да се жалимо, све је спремно имамо и пацијента који чека већ два и по месеца на своју трансплантацију и када се донор појави ми ћемо то урадити", каже Ристић.

Директор КЦС најавио је да ће та установа у наредном периоду покушати да смањи листе чекања у гранама где су оне најдуже, а то је ортопедија и офталмологија. На кардиохирургији нема листа чекања више, а плану је и спровођење нових технологија, што се пре свега односи на трансплатацију плућа на грудној хирургији.