Србија, дуг пут до једнакости полова

Некада сиромашна, а данас једна од најбогатијих земаља Норвешка је пример једнакости у односима међу половима, па није необично видети мушкарце који раде кућне послове и чувају децу, због чега је женама лакше да достигну високе положаје у друштву. Таквих примера, додуше ретко, има и у Србији.

Професор Владимир Вулетић извинио се, јер је закаснио пет минута, а разлог за то су биле обавезе његовог сина Василија.

"Мени је било јасно да уколико мој партнер, односно супруга жели да успе у каријери, да део породичних односа морам преузети ја, односно морамо их поделити. То је био једаини начин да она може да напредује у каријери", каже Вулетић.

Супруга Ивана Вулетић директорка је Дирекције за путеве Београда и мајка двоје деце.

"У обе трудноће радила сам до законског предвиђеног рока. То ми није тешко пало, јер на послу имам разумевање колега, а код куће разумевање целе породице", прича Ивана Вулетић.

Каже да, је тренутно, иако је на породиљском одстуству, у контакту са колегама и да јој то не пада тешко, већ разбија монотонију.

Према речима професора Вулетића, уколико жена хоће да буде успешна на послу, од ње се очекује да буде успешна и у породици, као домаћица и као мајка.

"То је сувише велики терет и наравно жене се опредељују за један од праваца и то је најчешће онај који је везан за кућу", каже Вулетић.

На путу до равноправности полова Србија може да искористи искуство Норвешке која обележава век општег права гласа жена, има подједнаку заступљеност оба пола у политичком животу, 40 одсто жена у борду директора и тромесечно породиљско одсуство за очеве.

Амбасадор Норвешке Нилс Рагнар Камсваг каже да је снага норвешког друштва, али и земаља на северу, у томе што као радну снагу имају велики број жена.

"То је и кључ који објашњава зашто смо једна од најбогатијих држава, не само у Европи. Норвешка кроз бројне пројекте помаже Србији да промовише учешће жена у раду, то је веома важно, јер тако можете из целог друштва да искористите најбоље", каже Камсваг.

Многи верују да добровољним квотама којима се препоручује веће учешће жена у управним одборима неће започети процес стварне једнакости полова, а искуство Норвешке то и потврђује, јер чак и тако развијеном друштву био је потребан закон а не препорука.

Зато је, сматрају стручњаци, укључивање жена у важне друштвене токове дуг процес који захтева ангажовање целог друштва. Да би смањила терет двоструког оптерећења држава ће морати да примени низ мера. Само тако ће жене у Србији бити успешне у породици и на послу.