Кад цев пукне, а новчаник страда – како избећи лоше мајсторе и скупе поправке

Када код куће пукне цев, поквари се бојлер или нестане струја, већина грађана жели што пре да пронађе мајстора. То се, по правилу, дешава када се најмање надамо, због чега се често доносе исхитрене одлуке које могу скупо да коштају. Професионални мајстор са дугогодишњим искуством Бранко Зрнић истиче да је важно да у окружењу имамо људе од поверења од којих можемо да потражимо савет, ако већ немају времена да реше проблем. Председница Организације за заштиту потрошача "Храм" Наталија Вранешевић истиче да увек треба проверити да ли мајстор има регистровану фирму или занатску радњу, као и да је важно тражити рачун, како бисмо имали право на заштиту.

Ако немамо мајстора од поверења, уместо стручне помоћи често позовемо првог кога пронађемо на интернету, видимо у реклами или имамо његов контакт са флајера. Због тога се дешава да поједини грађани остану без новца, а квар остане нерешен.

Мајстор Бранко Зрнић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да нас највише кошта сопствена неодговорност. Наводи да човек који живи у стану или кући четири или пет година има времена да у свом окружењу пронађе људе од поверења – фризера, обућара, продавца на пијаци, али и мајстора за белу технику, воду или струју.

"Ако му је мајстор помогао некада, не сме да га заборави. Мора да га има у виду у случају да му се нешто деси, бар да га пита шта да ради. Помало смо неодговорни и немамо ту врсту навике, а то кошта и коштаће све више", указује Зрнић.

Незнање и поверење људи из окружења

Зрнић напомиње да мајстор тек након доласка на терен може да процени цену поправке, те да се она не може одредити само телефонским путем. Излазак на терен се наплаћује посебно, од 500 до 2.000 динара, а преглед такође, што касније улази у цену поправке, објашњава Зрнић.

"Многи би да не плате ништа, а да добију информацију, па људи у незнању долазе у различите ситуације. Једна жена ме је звала због квара на машини за веш. Претходни мајстор јој је заменио грејач, али није отклонио квар, па је и тај нови грејач изгорео", навео је Зрнић.

Саветује грађанима да имају људе од поверења у окружењу са којима сарађују и комуницирају како не би били преварени, а новац отишао "у ветар", док проблем остане нерешен.

Наталија Вранешевић истиче да ступањем на снагу новог Закона о заштити потрошача долазе веће казне за трговце и пружаоце услуга који нису савесни и крше прописе. Додаје да постоји велики број примедби и жалби и на пружање мајсторских услуга.

"Изражене су примедбе на сервисе за уређаје, аутосервисе, као и на пружање водоводних и електричних услуга. Често се дешава да је дошао мајстор, рекао једну цену, наплатио другу, није урадио посао, а касније не могу да ступе у контакт са њим", указује Вранешевићева.

Провера преко сајта АПР-а

Вранешевићева напомиње да је обавеза пружаоца услуге да потрошача пре склапања договора обавести о називу фирме, седишту и другим подацима, као и да достави писани предрачун ако је вредност услуге већа од 5.000 динара.

"Ако мајстор то не уради, имамо право да то тражимо, јер у том случају имамо право на рекламацију у року од две године", рекла је Вранешевићева.

Наводи да су мајстори дефицитарна занимања и да, ако је реч о хитној ситуацији, а проверени мајстор нема времена, грађани телефоном могу да затраже назив фирме, односно предузетника или занатске радње.

"Можете врло лако да их проверите преко сајта АПР-а тако што укуцате њихов назив и видите да ли су регистровани", истиче Вранешевићева.

Према њеним речима, најбоља заштита је стална едукација потрошача. "Постоји бесплатан кол-центар на сајту Министарства трговине где грађани могу да се информишу о својим правима и спорним ситуацијама", закључује председница Организације за заштиту потрошача "Храм" Наталија Вранешевић.