Читај ми!

Наука као кључ развоја

Академија инжењерских наука бави се науком и струком и школовањем кадрова за тржиште рада. Заједно са САНУ има кључну улогу у реиндустријализацији земље и повезивању високог образовања, научно-истраживачког рада и економије.

Иако постоји већ 15 година, за Академију инжењерских наука Србије, мало ко зна. Бави се науком и струком, као и школовањем кадрова за тржиште рада, зато ће радити на повезивању инвеститора и научне, академске заједнице, како би добили друштво засновано на знању.

Председник САНУ, академик Никола Хајдин каже да су реиндустријализација и обнова индустрије која има перспективу и чији ће производи бити тражени на тржишту посао на којем ће заједно радити Српска академија наука и уметности и Академија инжињерских наука Србије.

"То ће се, како се мени чини, најбоље постићи ако се увећа број малих предузећа која ће прерасти у средња, па велика. Будућност тражи од нас да се инжењерске науке, посебно инжењерско стварање што више уђе у живот ове нације, а то можемо само ако је број људи који се тиме бави повећан", каже Хајдин.

Председник Академије инжењерских наука Србије професор Бранко Ковачевић каже да треба заједно реализовати тај троугао о коме прича цела ЕУ - да имате високо образовање, високо образован кадар, да имате научно истраживачки рад и коначно имате иновације, креативност, имате комерцијализацију тога рада.

"САНУ на неки начин почиње као и ми да размишља и о економским ефектима и комерцијализацији истраживања", истиче Ковачевић.

Држава тренутно финасира 785 пројеката са 105 милиона евра. Уместо 0,23 одсто бруто домаћег производа колико се сада даје за науку, план је да се достигне један одсто, подсећају надлежни.

"Надам се да је дефинитивно у Србији сазрела свет да се највећа новостворена вредност остварује само реализацијом и коришћењем врхунских технологија и само у економији заснованој на знању, а ту је улога науке кључна, можемо направити искорак из кризе у којој се налазимо", каже државни секретар Министарства просвете, науке и технолошкг развоја Радивоје Митровић.

Академија има шест одељења: биотехничко, грађевинско, електротехничко, машинско, рударско и геолошко али и одељење технолошких, металуршких и наука о материјалима. С обзиром на планове да Академија буде један од кључних партнера у реализацији не само технолошког него и укупног развоја са Министарством просвете ће у мају организовати Сајам иновација.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 19. мај 2024.
19° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара