Запуштене бране и канали

Светски дан вода обележава се широм света и код нас већ 22-гу годину. Не рачунајући последице афлатоксина, штета од суше за прошлу годину је, према подацима Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије, већа од две милијарде евра.

Иако су нам кукуруз и други попољопривредни производи главни извозни адути, у последњих тридесет година наводњавање је мање за две трећине. И поред тога, ни у буџету за 2013. годину као и претходних година нису обезбеђена средства за завршетак давно започетих брана са акумулацијама које би обезбедиле снабдевање водом и наводњавање Колубарског и Топличког округа.

На реци Топлици још од 1987. године гради се акумулација Селова која би требало да обезбеди снабдевање Куршумлије, Блаца, Прокупља, Мерошине и делова Ниша питком водом, али и одбрану од поплава, производњу електричне енергије.

Председник Општине Куршумлија Радољуб Видић истиче велики значај наводњавања плодних ораница топличке и јужноморавске котлине.

"Сведоци смо веома сушних година у последње време. Не бисмо морали да гледамо у небо када ће да падне киша и приноси нам не би били десетковани као што је сада редовна појава у топличком крају", рекао је Видић.

До сада је уложено 80 милиона долара, али је потребно још толико.

Брана Ровни код Ваљева гради се 15 година, а до сада је уложено 70 милиона долара.

Вршилац дужности директора ЈП "Колубара" из Ваљева Мија Марковић истиче да "је ова акумулација предвиђена да спречи поплавне таласе, да подигне биолошки мимимум у Колубари, да се подигне део што се тиче пољопривреде - наводњавање, одводњавање и на тај начин спремно дочекају сушни периоди".

И тамо где су изграђени канали и системи за наводњавање, они су у великој мери запуштени.

"Имали смо 120 хиљада хектара система, сада имамо 30 хиљада. То значи да је две трећине система уништено зато што неко није имао интерес да их одржава", истакао је директор Института за водопривреду "Јарослав Черни" Милан Димкић.

У последњих 100 година, 51 година је била сушна.

Према речима директора Завода за хидротехнику и мелиорације Милета Божића, само 2000. година званично има карактер сушне године.

"Само на пет ратарских култура Србија је претрпела губитак у односу на неку просечну годину преко пола милијарде евра", рекао је Божић, и додао да је "то је износ којим смо тада могли да изградимо 200 хиљада хектара система за иригацију.

Према његовим речима, када би на пример 30 хиљада хектара стављено под иригације, било би отворено 10 хиљада радних места.

"Чак и кад је година кад има довољно падавина, ви не можете имати озбиљну прођу на светској пијаци ако немате такав систем", истакао је он.

Компанија "ЕЛ Дахра" понудила је Србији кредит у износу од 300 милиона долара за развој иригација, а првих 25 хиљада хектара требало би да буде спремно до почетка пољопривредне сезоне следеће године.

Како се процењује, за снабдевање водом, за наводњавање и пречишћавање вода у насељеним местима у Србији, у наредне две до три деценије потребно је обезбедити 10 милијарди евра.