Стари не траже много бриге

У Србији је све више хранитељских породица које брину о малишанима без родитеља. Мало ко се, међутим, одлучује да на исти начин помогне времешне и болесне. Породица Сретовић из Краљева једна је од малобројних која им је отворила врата свог дома.

У породичној кући на периферији града, Сретовићи су за Оливеру одвојили педесетак квадрата, а за бригу о њој од државе им следује 24 хиљаде динара, колико је потребно за лекове и неопходне намирнице. У породици Сретеновић истичу да им је једина награда пуно срце.

"Искрено, у почетку ме је било страх хоћу ли ја то моћи, али не траже они много, само мало топлине и нежности", каже хранитељка Мила Сретовић.

Овде је све подређено бака Оливери која истиче да се никада нико о њој није тако бринуо. Са баком Драгом Сретовић је постала најбоља пријатељица.

Бригу о старим и болесним суграђанима у Краљеву је до сада преузело 26 хранитељских породица, али су потребе Центра за породично збрињавање много веће. На евиденцији има много старих лица који не могу да плате смештај у дому или су их породице оставиле чак и у болници након лечења.

"То се регулише пред Судом, а нико од њих неће да тужи своју децу", објашњава Драгана Нешовић из Службе за заштиту старих у Краљеву.

Обичајно право, Закон о социјалној заштити не регулише нити прецизно дефинише услуге хранитеља старих лица.

"Центар за породични смештај још увек чека прецизне законске регулативе како би овај вид збрињавања старих био квалитенији", истиче Зорица Видић из Центра за породични смештај и усвојење у Крагујевацу.

Центар за социјални рад има обавезу да током прве две године проверава какву негу добијају стари, обилазећи их у новим породицама сваких шест месеци.