САНУ о никлу: Скупља дара него мера

Председништво Српске академије наука и уметности упозорило је надлежне државне органе да одлуке о трагању за рудом никла не доносе без консултација са научним институцијама. У саопштењу Председништва САНУ, које је потписао председник Никола Хајдин, позивајући се на научне аргументе, упозорава се на могуће "катастрофалне последице таквих одлука".

САНУ апелује да се "више мисли на очување здраве природне средине, него на неизвесни профит који би је, извесно, за сва времена, претворио у беживотну пустињу".

"Иако смо били убеђени да је опасност која је Србији претила од отварања рудника никла у Мокрој Гори, Липовици и Врњачкој Бањи отклоњена још пре седам година, она се ових дана поново надвила над нашом земљом", наводи се у саопштењу.

САНУ подсећа да је академик Драгомир Виторовић, 2005. године, анализирао последице отварања рудника никла пошто је Министарство рударства и енергетике, новембра 2004. године, одобрило енглеској фирми "Динара никл" да на територији Мокре Горе врши геолошка истраживања никла и пратећих метала, гвожђа и кобалта, с намером да ту касније отвори и рудник.

"Анализа је показала да таква одлука доноси далеко већу штету него корист, јер већ геолошка истраживања у предвиђеном обиму – а да се не помиње њихово подизање на полуиндустријски или индустријски ниво, озбиљно угрожавају флору и узнемиравају фауну, нарушавају изглед подручја и деградирају основне природне вредности и ресурсе, као и да експлоатација сличних, сиромашних руда, претвара зелене површине у Месечеве пејзаже", пише у саопштењу САНУ.

Додаје се да је технички поступак прераде руде никла уз испирање сумпорном киселином "прљав и изузетно опасан", а опасан је и транспорт киселине. САНУ подсећа да је тада упозорено на тенденцију у већини развијених земаља да се "прљава технологија" пребацује у недовољно развијене земље.

У анализи је наведено да досадашња истраживања показују да лежишта руда гвожђа, никла и кобалта на подручју Мокре Горе, у погледу положаја, дебљине слојева и концентрације метала, нису перспективна.

Морала би се, како се додаје, одлагати "огромна количина покривке" да би се дошло до танких слојева сиромашне руде, а "евентуално обогаћивање руде било би погубно за читав крај и његову околину" јер би се ваздухом, водом, саобраћајем, надалеко разносили разноврсни опасни загађивачи животне средине.

Тада је закључено да би такав рудник био "еколошка бомба", која би Златибор, Тару и Шарган претворила у "пустиње", а реку Дрину и све њене притоке у "мртве реке", наводи САНУ.

Истакнуто је да је Председништво САНУ ту анализу прихватило и надлежном Министарству проследило као свој званични документ и став, а у исто време, САНУ је, при свом Одбору за заштиту човекове и животне средине, формирао и Акциони пододбор за заштиту Мокре Горе.

На основу тога, Министарство је повукло одлуку да предузећу "Динара никл" дозволи истраживање на Мокрој Гори. Након тога је "Дрина никл" одлучила да ради истраживање у шумадијском селу Липовац, потом у селу Вардиште у Босни и Херцеговини на граници са Србијом, близу Мокре Горе, али је одустала због притиска јавности.

Бачевић: Прича о никлу, замена теза

Министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Србије Милан Бачевић изјавио је у Бору да никада није дато истражно право за истраживање никла на Мокрој Гори.

Бачевић је нагласио да истраживања тек треба да покажу да ли ће и када бити прераде никла и подсетио да истраживање није исто што и експлоатација и прерада руде.

"Прича о никлу је инсценирана и измишљена као проблем. То је класична замена теза злурадих појединаца", рекао је Бачевић приликом посете Рударско-топионичарском басену.

Од резултата истраживања у Србији, како је додао, зависи да ли ће и када бити дато право на прераду руда. Коментаришући примедбе да је Мокра Гора парк природе, Бачевић је рекао да то не значи "да живот тамо треба да стане".

"Не значи да нешто што је парк природе треба да заустави потенцијални развој и остваривање профита. Ипак, тај који би да од нечега направи профит није ослобађен обавеза да води рачуна о заштити животне средине и здравља људи", навео је Бачевић.

Милан Бачевић је истакао да по логици да се ништа не истражује због заштите природе не би требало да у Бору постоје ни Топионица ни површински копови руде бакра.