Кад старост покуца на врата!

Геронтолошки центар Београд организује јубиларни десети пут Фестивал стваралаштва старих, "Златно доба". То је прилика да стари, покажу да и живот у трећем добу може да буде испуњен. Међутим, многи стари у Србији брину једну једину бригу- како да се изборе са сиромаштвом и свим оним што старост доноси.

Кад старост покуца на врата, болест јој је чест пратилац. Где год да живе, на селу или у граду, стари, посебно они који су остали сами, муче исту муку.

"Сама сам, сама краве чувам, косим, спремам дрва. Деца долазе, ако хоће, помогну, ако неће, ништа, радићу сама док будем могла", каже Косара Станимировић из села Отуља код Врања.

Спас од самоће, неки потраже у старачким домовима, којих у Србији има довољно.

"Болешљив сам, ако вас ноћу нешто снађе, нема нико ни чашу воде да вам да. Београдски станови у блоковима су тврђаве, нико ни да вас види", каже Славољуб Јовичић из Београда.

Када се зна да више од 120.000 старих у Србији живи испод линије сиромаштва, јасно је да многи и кад би хтели да напусте своје огњиште, не могу да плате смештај у старачком дому.

"Старачка сеоска домаћинства су најугроженија и то убудуће треба да буде приоритет нашег министарства и владе. Оно чему треба да тежимо је развој ванинституционалних облика заштите, који нису довољно развијени, поготово у најсиромашнијим општинама", тврди државна секретарка у Министарству рада и социјалне политике Бранкица Јанковић.

Према старости становништва, Србија је у самом светском врху. У неким крајевима земље, старијих од 60 година има скоро три пута више него млађих од двадесет година.