Време телевизије

Растакање Југославије - 57. епизода серије "Време телевизије" у свом почетном делу односи се на третман избора у Хрватској и Словенији.

У Извештају о програму наглашено је настојање да се критички објасни суштина тих збивања како за ту средину, тако и у југословенским оквирима. Пажњу програма нарочито заокупља положај српског народа у Хрватској и политичка ситуација у тој републици. Куда воде тежње за сецесијом показаће емитовање филма Контраобавештајне службе ЈНА о илегалном наоружавању Хрватске.

Пут оружаним сукобима отвара одбијање захтева ЈНА за повећањем борбене готовости у циљу разоружања паравојних формација. Уседићи састанци шефова југословенских република на којима није могло доћи до сагласности о очувању заједничке државе, затим кризе у Председништву СФРЈ, избор Стипе Месића за председника Председништва, проглашење независности Хрватске 25. јуна и Словеније 26. јуна 1991. године, ратна дејства у Словенији, сукоб хрватских војних формација са ЈНА и војним формацијама Срба у Крајини.

Напокон, Сабор Хрватске 8. октобра исте године прекида правне везе Хрватске и СФРЈ, а 5. децембра закључује да не постоји потреба за суделовањем Стипе Месића као члана и председника Председништва СФРЈ који на тој седници Сабора изговара: "Мислим да сам обавио задатак. Југославије више нема". У приказу ових догађаја сви програми републичких телевизија бивају функционализовани као оруђа владајућих режима.

* Сведочи: Соња Ђурић

* Сценариста др Мирослав Савићевић, уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен, водитељ Мића Орловић, редитељ Никола Лоренцин

* Произведено 2005-2007, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом