Трезор

Поводом 110 година Архива Србије (1900 - 2010)

На данашњи дан, 14. децембра 1898, основан је Архив Србије, а са радом је започео 1900. године. У Архиву Србије сабрано је искуство ранијих генерација које изграђује и дефинише и савремено доба. Својим постојањем и радом, стварно и симболички, сведочи о националном и културном идентитету, историјској и правној заснованости државног постојања и континуитета, о нашој посебности, али и о припадности и истинској уклопљености у европско цивилизацијско искуство.

Капетан капетану - делимично сачуван снимак представе Атеље 212. Сачувану преписку полицијских капетана из кнез-Милошеве Србије за позориште адаптирао и режирао Јован Коњовић. Прво емитовање реконтруисане судбине архивског записа најављено је 20. августа 1998. у Теветеци овако: "Премијера Капетан капетану на Малој сцени Атељеа 212 одржана је 26. децембра 1965. Неколико месеци касније Телевизија Београд у Студију ИВ снима представу на двоинчну траку бр. 155, а у  четвртак, 9. новембра 1967. у 21.00 емитован је снимак представе у трајању од 52 минута и 30 секунди. У пролеће 1968. на исту  траку 155, из репортажних кола сниман је завршетак седнице ЦК СКЈ и тако обрисано првих 20 минута представе. Марта 1969. примана је трасом агенцијска вест догађаја у ЧССР и смењивања Александра Дубчека и снимана преко снимка представе и снимка седнице ЦК КПЈ. У музејском фонду Теветеке трајно је сачувано 6 минута седнице ЦК, 28 минута догађаја из Чехословачке и завршних 14 минута представе Капетан капетану које ћете после тридесет година сада гледати".

* Улоге: Драгутин Добричанин, Данило Стојковић

* Уредник Василије Поповић; композитор Енрико Јосиф; сниматељ звука Милош Љуцовић; камермани Војислав Лукић, Душко Стефановић, Милоје Лазић; сценограф и костимограф Владислав Лалицки. писац, позоришна и ТВ режија Јован Коњовић

* Премијерно емитовано 20.08.1965. у целости; сачуван део 20.08.1998, у Теветеци; 02.06.2009. у "Трезору"

Сећање на жуљеве - одломак из друге епизоде серије Десет хиљада дана. Након рата земља се ударнички градила радним акцијама. О први радним акцијама на прузи Брчко-Бановићи, Шамац-Сарајево, на изградњи аутопута Београд-Загреб говоре некадашњи бригадири и тадашњи функционери.

* Учесници: Растислава Илић, Олга Ракић, Јаша Рајтер, Михајло Швабић, Нинко Петровић

* Реализација Верослава Тадић и Дејан Косановић

* Емитовано 1972, Редакција документарног програма

Поводом 100 година Олимпизма у Србији (1910-2010)

На данашњи дан 1929. основан Југословенски олимпијски одбор. А историја је текла од почетка овако: неколико официра Војске Краљевине Србије основало је 23. фебруара 1910. Српски олимпијски клуб. За председника је изабран капетан Светомир Ђукић. Југословенски олимпијски одбор основан је 14. децембра 1919. у Загребу, који је у Међународном олимпијском комитету правно и фактички наследио Српски олимпијски одбор. За председника је изабран  др Фрањо Бучар, а за потпредседника Светомир Ђукић. Године 1927. променио је име у Југословенски олимпијски комитет, када је седиште из Загреба премештено у Београд. ЈОК је деловао као самостална организација и његов задатак је био да прати развитак врхунског спорта, да унапређује идеје олимпизма и доноси одлуке о наступу југословенских спортиста на Олимпијским играма. Престао је да постоји 2006, када су формирани национални олимпијски комитети Србије и Црне Горе.

У посети Музеју спорта и олимизма - Фебруара ове године, пред изложбу "Наши Олимпијци", снимали смо у Српској олимпијској кући коју је 2001. године отворио Хуан Антонио Самаран, а у којем ради Олимпијски комитет Србије, ОКС.

* Учесници: ПР Фонда спорта и олимпизма Ана-Марија Симоновић; директор фонда спорта и олимпизма проф. др Дарко Митровић, саговорник новинар Бојана Шумоња

* Сниматељ Милан Илић, асистент сниматеља Иван Васиљевић, сниматељ тона Љуба Јовановић, микроман Никола Мишић, расветљивач Синиша Косић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, монтажер Милорад Ћитић, аутор Бојана Андрић

* Снимано 18.02.2010, Редакција за историографију

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом