Трезор

Седмог октобра 1980. године, Генерална конференција Унеска усвојила је "Препоруке о чу­вању и заштити покретних слика", чиме се први пут званично скренула пажња на кул­тур­ну и историјску важност телевизијских и филмских снимака, и упутио апел да се од­луч­ном акцијом осигура њихова заштита.

Двадесетпрва Генерална конференција Унеска одржана је у Београду, од 22. септембра до 28. октобра 1980. Учествовало је 2000 делегата из 150 земаља. Та је Препорука коришћена у нашем Закону о културним добрима, из де­цембра 1994 (још увек на снази), који и магнетне ау­дио/видео записе сврстава у на­цио­нално благо.

Октобра 2005, Унеско проглашава 27. октобар за Светски дан аудио-визуелне баш­тине, са идејом да се на тај начин подигне свест о потреби хитне заштите аудио-визуелног наслеђа. Спаси и обзнани своју аудио-визеулну баштину - одмах! - овогодишњи је слоган Унеска.

На једном примеру, добро заштићеног, дигитализованог и трајно сачуваног ТВ програма који јесте узоран пример националне баштине, Трезор ће показати колико је истраживања још потребно, колико загонетки још треба одгонетнути, колико нових сазнања у међувремену акумулира један такав "музејски програм" и како је дигитализација само један од (технички) корака ка регистру "националног културног добра".

Петком у 22 - Најава у Политици, од петка, 9. јануара 1981, Други програм 21.40: "Прва из нове серије емисија посвећених збивањима у култури. Ова мозаична емисија састављена је од низа атрактивних прилога које су радили бројни аутори и сарадници. У овом магазину, који ће бити емитован два пута месечно, култура је схваћена што је могуће шире - од моде и рок музике до књижевности и авангардне уметности. Намера је да емисија буде отворена за што већи круг сарадника и што разноврсније теме из иностранства и земље, које побуђују пажњу јавности. Емисија нема класичног водитеља, а између поједниних прилога Зоран Радмиловић говори своје коментаре које је сачинио Брана Црнчевић. Уредник Зора Кораћ. Редитељ Дејан Караклајић".

Петком у 22 је посао програм по којем се распознавала и уважавала Телевизија Београд, међу домаћим гледаоцима и међународним експертима, постала је оно што се данас назива "брендом".

Како је сачувана тзв. полуфинална верзија емисије (без најавне и одјавне шпице, без имена учесника и назива догађаја), поновно емитовање тог програма, Трезор ради на усвојеним принципима регионалне конференције ТВ медиј као оруђе интеркулутралне размене, само што за размену података не користи заједнички сервер, како се пројектом предвиђа, него једноставним приказивањем на ТВ програму шаље поруке и позив за помоћ да се идентификују учесници и да се, после 30 година, успостави контакт са њима, да се емисија опреми "као што је некад била" и, затим, поново прикаже. За то ће бити потребна сарадња уредника емисија из културе ХРТ-а, јер се два дугачка прилога односе на загребачку културну сцену, 1981. године.

 * Произведено 1981, Редакција програма из културе