Укус моћи, In memoriam: Клод Шаброл

Жана Шармант добија задатак да истражи комплексан случај проневере и злоупотребе новца из државног буџета и да пред суд изведе председника моћног индустријског конгломерата.

Како се истрага запетљава и она задире све дубље, полако осећа како њена моћ расте. Што више тајни спознаје, добија више материјала за уцену.

Истовремено, њен приватни живот се распада. Убрзо се суочава са неизбежним питањима: до ког степена може проширити своју моћ, пре него што пређе дозвољену границу и колико дуго се људска природа може одупирати моћи, пре него што постане зависна од ње?

На почетку филма, публика може да прочита: "Свака сличност са стварним догађајима и личностима је случајна". Управо та реченица подстиче публику да радњу филма повеже се нафтном афером "Елф", која је погодила француску јавност.

Многи политичари били су уплетени у истрагу о корупцији. Шаброл је изјавио: "Нисмо желели никога да именујемо. Ово је чиста фикција, али говори о извесним догађајима који се могу повезати са дешавањима из стварног живота".

Филм Укус моћи био је номинован за Златног медведа на Филмском фестивалу у Берлину, 2006. године.

Клод Шаброл

Један од најпознатијих француских фимских редитеља, Клод Шаброл, умро је у 80. години.

Шаброл је, заједно са Франсоом Трифоом, Ериком Ромером, Жаком Риветом и Жан-Лик Годаром, био оснивач тзв. "новог таласа", чији се утицај проширио на светску кинематографију.

Током шездесетих и седамдесетих, прославио се трилерима: Неверна жена, Месар и Овај човек мора умрети. Шаброл је имао изузетно дугу каријеру, снимајући у просеку један филм годишње, од 1958. године.

Добио је награду за животно дело, у Берлину 2003. године, а наставио је да снима чак и у својим седамдесетим годинама.

Последњи филм, Белами, са Жераром Депардјеом у главној улози, снимио је 2009. године.