Трезор

Поводом првог ноћног авионског лета, 9. септембра 1923.

Датуми из историје ваздухопловства - Хтели смо да подсетимо на датум првог ноћног лета у историји светског ваздухопловства који се десио 9. септембра 1923, и то на линији Београд - Букурешт. Позвали смо кустоса Музеја ваздухопловства Мирјану Новаковић, са којом се често сусрећемо на пројектима Заједнице научно техничких музеја Србије, да сазнамо детаље тог светског, а београдског догађаја.

После је Мирјана говорила о једном исто тако важном, а можда и важнијем датуму који није тако светски као овај споменути, него је сасвим домаћи. Реч је о 16. октобру 1910, када је полетео први авион којим је управљао његов конструктор Иван Сарић, па се тај датум узима као почетак ваздухопловства у Србији. Тако смо дошли и до треће теме нашег разговора са Мирјаном о предстојећој прослави и новој поставци поводом јубилеја Век авијације у Србији 1910 - 2010.

* Учесници: Мирјана Новаковић, кустос Музеја ваздухопловства; саговорник Бојана Андрић

* Екипа: тех. вођство Зоран Васић, сценографија Петар Ђиновић, сниматељи звука Славиша Лепојевић, Иван Троскот; расвета Вјекослав Чулар, дизајн светла Добривоје Марковић, камерман Оливера Фришчић, организатор Гордана Грдановић, редитељ снимања Ружица Лукић, уредик-истраживач Весна Игњатовић, монтажер Љубомир Плављанић, аутор Бојана Андрић

* Снимано 27.8.2010, Редакција за историографију

Музејске чаролије - прилог снимљен на манифестацији "Музеји су поново у моди". Водич сталне поставке у Музеју ваздухопловства, Петар Недељковић представља музејску поставку на прошлогодишњим "Новогодишњим чаролијама" на Београдском сајму у Хали 3.

* Снимано 14.12.2009, Редакција за историографију

Снови и стварност - Музеј ваздухопловства - Београд (некада Музеј југословенског ваздухопловства) основан је 1957, 47 година после првог лета. Музеј телевизије још није основан, мада је од првог емитовања програма прошло 52 године. Но, Редакција за историографију не посустаје у том послу, па често и јавност подсећа о значају постојања такве институције која чува и јавности представља националну медијску баштини.

Гледаћете зато поново рад наших представника на 37. конференцији Цимусета (Комитета научно-техничких музеја света), 10. септембар 2009. године. Група иницијатора оснивања музеја телевизије, сарадници у оснивању и раду Збирке техничких уређаја инж. Александар Тодоровић, редитељ Станко Црнобрња и уредник Бојана Андрић, потписници су рада који је на задату тему Цимусета Остваримо наше снове био изложен четвртог дана Конфереције на којој је учествовало око 60 делегата из света.

Излагање се завршава речима: "Наш је сан у свакодневној опасности да га уништи наш свакодневни кошмар. На десетине емисија пропада услед нехата, старости, а у последњим деценијама услед ратова, бомбардовања и уништења. Да би се све то спасло и да би наш сан постао стварност, да бисмо направили музеј телевизије, потребно нам је ваше разумевање и помоћ."

* Аутори и учесници: Александар Тодоровић, Станко Црнобрња, Бојана Андрић; учесници видео рада Драган Илић, Зоран Хамовић, Ирина Суботић, Бранка Оташевић, Милена Шешић-Драгићевић, Соња Зимонић, Мирослав Перишић, Марко Бабац

* Реализација: сниматељи Доне Зипевски, Боривоје Ристовић, Милена Јекић, Зоран Буловић; монтажери Ђорђе Анђелковић, Бранислава Теодосић, Горан Митровић; обрада звука Зоран Филиповић; режија Станко Црнобрња

* Емитовано 28.10. и 20.11.2009, 13.1.2010; Редакција за историографију

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом