Родославци: Јунак са херцеговачких Хималаја

Турцима који су кренули у одмазду, устаници ће се супротставити у селу Крекови, то је био први званични окршај османских и устаничких снага. Битке су се низале, а на почетку уздржане, слободарска настојања Херцеговаца су убрзо подржале и Црна Гора и Србија. Та искра је запалила и Бугарску, Румунију и Грчку – читав Балкан, изродивши такозвану „источну кризу”, па су се велике силе укључиле у њено решавање.

И решиле су – на Балканском конгресу 1848. на коме је Аустроугарска, уместо Турске, добила управу у Босни и Херцеговини, а Велика Британија контролу над целим источним Медитераном. Била је то само нова подела интересних сфера. Истина, Србија и Црна Гора су добиле међународно признање и територијално проширење, али Херцеговци су морали да прихвате нову управу и положе оружје.

Јунак ове приче, харамбаша Перо Тунгуз, имао је само 17 година када се одметнуо у хајдуке и започео војевање против османлија. Имао је 74 године, када је, као добровољац, учествовао у одбрани Београда у Великом рату, потом се са српском војском повукао преко Албаније, и учествовао у пробоју Солунског фронта. Дочекао је слободу, а умро у Трстенику, 1919. године. Гроб му је, потом, био код цркве Василија Острошког у Улогу, а за заслуге у устанку и рату, синови су добили имање на Моринама где су имали велику кућу.

На Морине су, одмах по почетку рата 1941. године, похитале усташе, да убију синове чувеног харамбаше, професоре Радована и Данила, али су они, истим стазама којима је и Перо, неретко тражио спас, успели да пребегну у Црну Гору.

После Другог светског рата, Перов живот, заслуге и признања, све је смештено у тишину и заборав. Имање на Моринама, породици је одузето. А баш ту је Перо желео да буде сахрањен.

Уредник серијала: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажа: Горан Дамљановић