Метаморфозе: Војин Ћетковић

Дипломирао је глуму на београдском Факултету драмских уметности у данас чувеној класи професора Владимира Јефтовића. Први професионални ангажман имао је у Народном позоришту у Београду. 1996. године постао је члан Југословенског драмског у којем је данас један од водећих глумаца.

Према позоришту гаји велику љубав и страст, ту је провео велики део живота. Због позоришта је, каже, такав какав је.

Воли што су представе у којима игра увек у некој релацији са временом у којем живимо, мисли да без те везе са садашњим тренутком и друштвом, оно не би имало смисла.

Јер, каже, позориште треба да скрене пажњу на људске мане, на аномалије у друштву, да нас опмене и оплемени, да критикује светска устројства и људске слабости, да укаже на врлине. Позоришна публика памти његове улоге у представама У потпалубљу, Буре барута, Мизантроп, Златно руно, Проклета Авлија, Дервиш и смрт, Отело, Дон Жуан, Моје позориште, Ричард Други.

Велику популарност код широке публике стиче у ТВ серијама Породично благо, Рањени орао, Мој рођак са села, Тајна винове лозе, у филмовима Танго је тужна мисао која се плеше, Стршљен, Зона Замфирова, Пљачка Трећег рајха, Клопка, Хадерсфилд, Читуља за Ескобара.

Вишеструко је награђиван за улоге у позоришту и на филму. Недавно је за улогу Оца у представи Моје позориште добио Стеријину награду за најбољег глумца на 71. Стеријином позорју.

Данас је Војин Ћетковић један од најтраженијих глумаца.

Позориште истиче као свој глумачки приоритет, као место где се ствара уметност, где се на мудар начин, у заједништву са публиком разматрају неке важне животне теме и дилеме. То би, каже требало да буде и задак серија, па настоји да своје позоришне принципе примени и у улогама пред камером.

Војин верује да позориште и у временима великих криза некако пронађе свој пут, да је добро позориште оно које увек има идеја, због које су они који у њему стварају спремни да уложе сав свој таленат и све што знају.

Настоји да живот потпуно поједностови. Има три приоритета – породицу, природу и позориште. 

Аутор и уредник Оливера Милошевић 

сниматељ Драгослав Бојковић

момтажа Јаков Пејов

режија Милица Митровић