Родославци: Николај Краснов

Али, он није био само још један емигрант већ геније који је са собом донео невероватну прецизност и дар. Иза њега су остала монументална здања – симболи моћи и елеганције.

Готово 16 година радио је на пројектовању, грађењу, завршавању и адаптацији најзначајнијих државних здања. Обележио је читаво раздобље Српске архитектуре хералдичким декорацијама на фасадама објеката које је пројектовао, али он није био само то, није био само архитекта екстеријера – он је дизајнирао све – од лустера и намештаја, до квака на вратима. Толико тога изузетног је оставио, а у Србији је посао започео тек са 58 година, колико је имао када је дошао.

Николај Краснов се родио 1864. године, у селу Хоњатино, у московској губернији, у сеоској породици. Школовао се у парохијској школи, потом је, захвљујући добрим људима који су уочили његов таленат, отишао у Москву, где је и стекао диплому професионалног уметника трећег степена.

Убрзо је добио прилику да своје знање покаже на Криму, на црноморској обали, као главни архитекта Јалте. Од тог обичног провинцијског места, направио је чудо – уредио инфраструктуру, а потом подизао виле по његовим пројектима, на Криму је саграђено више од 60 објекта – углавном летњиковаца престоничке аристократије. Ту је добио и звање архитекте царског двора. Низала су севелелепна здања за царску породицу све до Октбарске револуције.

Тада долази у Београд и један од првих већих Красновљевих пројеката у Краљевини СХС, била је изградња Његошеве капеле на Ловћену.

У Београду је учествовао у проширивању старог државно-правног центра града, на раскрисници Немањине и Кнеза Милоша. Ту су подинтута здања која осликавају моћ и достојанство државних органа, смештених иза камених фасадних лица: Министарства Финансија, данас Министарство спољних послова, као и Министарства шума и руда и Пољопривреде и вода – данас здање Владе Србије.

Зграда Државног архива, урађена је по његовом пројекту, а истовремено, он по прерађеним пројектима архитекте Васића, завршава изградњу Српског војничког гробља у Солуну. На острву Видо, пројектује меморијалну гробницу, спомен-костурницу, у којој почивају посмртни остаци 2.764 српска војника из Првог светског рата. Значајни су и пројекти изградње позоришта „Мањеж”, престоничке палате, обнова цркве Ружице, Народне скупштине…

Пројектовање, изградња, обнова, ентеријер, детаљи – све је то ницало под будним оком Николаја Краснова, архитекте који је у међуратној архитектури краљевине оставио препознатљив траг. Монументална јавна здања која је компоновао и уздржани приватни резиденцијално-пословни објекти најупечатљивији су ауторски рукопис и у самом су врху интернационалне градитељске праксе.

Уредница: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Пераћ

Монтажа: Горан Дамљановић