Читај ми!

Књижевност је женског рода

Пенелопа, Кирка, Хасанагиница, Медеја, Офелија, Настасја Филиповна, Соња Мармеладова, Ана Карењина, Ема Бовари...

Ово су само неке од најпознатијих јунакиња у историји књижевности. Ново издање Часа анатомије анализира женске ликове, њихову позицију у структури текста и значај. Креирали су их и креирају једнако и мушкарци и жене али историја књижевности и феминистичке теорије не пропуштају да укажу на специфичност женских ликова у историјском, временском контексти али и са становишта теорија рода.

Да ли нам женски ликови у историји књижевности и уметности указују на специфичности положаја жене, може ли се пратити развој женских ликова од антике до данас, која су кључна места њиховог развоја, постоји ли универзални женски лик у уметности или је управо уметност савршено огледало друштва и времена? Главни или епизодни, јаки или слаби, неки женски ликови су постали део историје уметности и цивилизације, тачније, савршено сведочанство цивилизацијског развоја. Зашто?

О томе ће у емисији Час анатомије разменити мишљења песникиња Дубравка Ђурић и историчар и теоретичар књижевности Владана Бајчета

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић

Ауторка прилога: Јована Јанковић

Режија: Маја Мандић

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом