АРХИВ.dоc

Бранко Крсмановић, шпански борац, народни херој (Доња Мутница код Параћина, 3. октобар 1915 - Космај, 8. август 1941).

Као студент агрономије у Прагу 1936. Крсмановић је примљен у КПЈ. У јесен 1936. године је преко Прага упућивао југословенске студенте – добровољце у Интернационалне бригаде које су се бориле за одбрану Шпанске републике. Крајем 1937. борац је у батаљону "Димитров", завршио је официрску школу и произведен у чин потпоручника, а затим капетана. После рањавања на фронту, лечен и пребачен у концентрациони логор Гирс. Почетком почетком 1941. вратио се у своју земљу, био затворен у "Главњачи", па протеран у Параћин, да би маја 1941. илегално дошао у Београд. По доношењу одлуке о дизању устанка, образован је Штаб НОП одреда Србије, у који су ушли: Сретен Жујовић, Родољуб Чолаковић, Филип Кљајић, Никола Груловић и Бранко Крсмановић. Крснмановић је активно учествовао у стварању првих партизанских јединица – Првог и Другог шумадијског партизанског одреда и других. У борбама августа исте године погинуо је са Младеновачком четом на Космају.

Бранко Крсмановић, Ликови револуције - У реализацији емисије о познатом револуционару, шпанском борцу и народном хероју Бранку Крсмановићу учествовали су Бранкови ратни другови и саборци и Бранкова сестра Наталија Крсмановић. Коришћени су и архивски материјали Телевизије Београд у којима Вељко Влаховић говори о шпанском рату, учешћу наших добровољаца, и свом нераздвојном другу у Прагу и Шпанији Бранку Крсмановићу. У емисији учествује и КУД "Бранко Крсмановић" из Београда. Емисија је реализована поводом 65 година од рођења истакнутог револуционара који је у две револуције против фашизма, Шпанском грађанском рату и НОБ-у заузимао низ одговорних функција. Овај првоборац из два рата проглашен је 9. маја 1945. године  народим херојем. Академско културно-уметничко друштво (АКУД) „Бранко Крсмановић“ (познато и под називом Крсманац) из Београда је једно од водећих културно-уметничких друштава у Србији.
Основано је децембра 1945. Дан данас, у више градова у Србији, постоји око 20 улица које носе име по њему.

– Учесници: шпански борци Лазар Удовички, Лазар Латиновић, Славко Чолић, Вељко Влаховић; Бранкова сестра Наталија Крсмановић
– Аутор и уредник Милош Стефановић, редитељ Зоран Предић
– Премијерно емитовано 03.10.1980, Редакција Документарно-фељтонистичког програма, уредник Благоје Лазић

Симфо рок – Име Бранка Крсмановића везује се и за АКУД "Бранко Крсмановић", познат и као Крсманац. Основан је 1945. године, а у оквиру њега деловали су хор Обилић (основан 1884, 1945. мења име у "Бранко Крсмановић", да би 1991. опет вратио првобитни назив Обилић), Академско позориште (основано 1922), фолклор и оркестар. АКУД Бранко Крсмановић је током деценија неговао како уметничку музику, тако и традиционалне песме и игре, а овом приликом видимо га на сцени Центра Сава и слушамо хор у оквиру већег ансамбла – са оркестром Београдске филхармоније и популарним певачима забавне и рок музике, под диригентском палицом Војкана Борисављевића. Симфонијски рок као жанровски спој занимљив је од својих почетака још шездесетих година у свету, а код нас је овај концерт био један од првих таквих музичких подухвата. Слушамо део концерта са нумерама Питају ме питају, Понедељак (Monday, Monday), Сањам, Потпури Жута подморница, Погледај дом свој анђеле; аранжмане потписују Војкан Борисављевић, Миљенко Прохаска, Слободан Марковић.

- Учесници: Београдска филхармонија, хор Обилић-Крсмановић, диригент Војкан Борисављевић, клавир Слободан Марковић, Мадам Пиано, Бора Ђорђевић, водитељ Никола Нешковић;
- Tв реализација: тон мајистор Петар Банић, камермани Мирослав Милановић, Давор Павловић, Бошко Јанковић, главни камерман  Бојислав Лукић, видео миксер Татјана Шајковић, асистент редитеља Душан Радошевић, помоћник редитеља Милан Лукић, редитељ Бранко Кичић
- Премијерно емитовано 18.06.1994; Редакција музичког програма, уредник Војкан Борисављевић