Простор и време

Док су сва позоришта у Србији била на летњем распусту у КПГТ-еу су вредно радили. У оквиру Јуфеста изведено је шест премијера, по текстовима шест писаца, класика, из сваке бивше републике бивше Југославије по један, бивше аутономне покрајине нису заступљене. Југославије одавно нема, али то не важи за Љубишу Ристића који је остао доследан програмским начелима КПГТ-а, од оснивања до данас. Овогодишњи Јуфест, и приказане представе, није баш лако упоредити са истоименим фестивалима из осамдесетих година прошлог века, које је Ристић осмислио и водио, али су труд, прегнуће и одабрани наслови вредни пажње.

Врло је важно и то што су већину ових представа остварили млади позоришни ствараоци. Двоје су саговорници у овој епизоди серијала Читање позоришта: Вања Воденичаревић и Страхиња Падежанин говоре о представама Осма офанзива и Леда, које су настале по делима Бранка Ћопића и Мирослава Крлеже.

У сред овог врелог лета које се лагано ближи јесени, светску позоришну сцену напустио је Роберт Боб Вилсон, један од најзначајнијих светских позоришних стваралаца и позоришних реформатора. Његово особено стваралаштво обележило је последње три деценије двадесетог века и прве деценије двадесетпрвог. Његов приступ позоришту радикално је брисао границе између театра, опера и балета, архитектуре и сликарства, музике и извођачких уметности уопште. У кратком омажу подсећамо на Вилсонове доласке у Београд и на његове представе које су приказане на Битефу.

Аутор и уредник серијала је Слободан Савић.