АРХИВ.dоc

Пасија светог кнеза Лазара – За прилику обележавања шестоте годишњице од Косовске битке на свечаности одржаној 1989. године на Газиместану, композитор Рајко Максимовић написао је ово монументално музичко дело за два хора, симфонијски оркестар, солисте и казивача. "Мисли деспота Стефана Лазаревића, исклесане на споменику косовским страдалницима – кнезу Лазару и његовим изгинулим ратницима, опеване музичком речју Рајка Максимовића, дочекале су стотине хиљада путника-ходочасника који су 28. јуна 1989. године ступили на тло Газиместана. На том месту, на коме се шест векова раније одиграо судбоносни догађај који је одредио будуће токове историје српског народа, заживела је кроз музички свет Пасије светога кнеза Лазара, још једна аутентична уметничка повест о средњовековним збивањима везаним за Косовску битку. Национални мит о Косову, вековима брижно негован у сећању народа и његових безимених песника, трајао је и кроз дела великог броја нама знаних стваралаца, увек изнова оживљаван у другачијим облицима, колориту и звучном руху. Његова непресахла инспиративна моћ оплодила је и стваралачку имагинацију композитора Рајка Максимовића који је, не по први пут ослушкујући древне поруке наших предака, очевидаца и савременика Косовског боја, препознао у њиховим записима безвременске, и универзалне мисли, чију лепоту и мудрост нису могли прекрити ни наноси минулих векова" (преузето са сајта Музиколошког института САНУ).

- Учествују: казивач Милош Жутић, Хорови РТБ, Хор "Бранко Крсмановић", Симфонијски оркестар РТБ, диригент Даринка Матић Маровић
- Премијерно емитовано: 28.06.1989, Информативна редакција

Право на сутра, Видовдан у завичају цара Лазара – Сматра се да су Видовдан и бој на Косову преломили историјске токове, а кнез Лазар обезбедио себи место међу неколико најутицајнијих личности српске историје. На Прилепцу, између Косовске Каменице и Новог Брда, његов је завичај. Двадесетак километара југоисточно од Новог брда, по веровању народа овога краја, био је средњовековни Прилепац, утврђење подигнуто изнад реке Прилепнице како би штитило од налета Турака. Они су заправо атаковали на, у то време, најпознатији рудник у Европи и средњовековни град – Ново Брдо, чије су зидине и данас добро очуване. Његове трговачке везе прелазиле су границе Балкана, преко Јадрана до Италије и даље. Насељавали су га немачки рудари Саси, а у њему су трговали и водили царину Дубровчани. Недалеко одатле родио се потоњи кнез и цар Лазар. Верује се да је на брду Прилепац постојало утврђење, а на врху брда затрпан бунар, дубок стотинак метара, поред кога се налазила камена кућа у којој је рођен Лазар Хребељановић. С колена на колено преносе се приче да су камене громаде које избијају из земље, заправо остаци утврђења у којима је провео детињство славни кнез. Град Прилепац његовом оцу, Прибаку, на поклон је дао, за верност у служби, цар Душан. Ово су међутим само нагађања за која се назнаке могу наслутити на основу црквених записа. Детаљна археолошка истраживања никада нису урађена. За Видовдан на Прилепцу се окупљају мештани околних села и гости из удаљенијих крајева.
- Сниматељ Александар Агбаба, монтажер Милош Ачански, редитељ Бојан Воркапић, уредница емисије Татјана Манојловић
- Премијерно емитовано 27.07.2018, Редакција актуелности

Уредници: Милена Јекић Шотра, Ивана Нићифоровић